AFRODITA SLOBODE 21. VEKA
Tvoj stas bombarduje zastajkivanje vremena
Pred smrću i životom.
Dan na raznim stolicama te posmatra,
I veze slobodu po tvojim
Pašnjacima i prkosima
Što ih prostire naša žestina i jarost.
I pretvara te u privezak vremena i naših strasti
Jedno kućište svakakvih sloboda.
Oči ti stvaraju besne puteve
Po kojima smo prošli kao noć, kao dete, kao žena,
Kao muškarac, kao ogoljena strast što sažima samonikle
Tragove života u
Zastave naše rasparčane nade
Na prste svakakvih sudbina,
Na ishodišta samotnih dana,
Postrojenih u pesnicama naših odlazaka.
Oči su ti sloboda višestrukih struna
Naših odluka,
Vreme izveženo na narečju strmih odlazaka
Sitnica, besova i želja
U naše beskraje odluka,
U pokoricu naših prisustva,
Oglodanih kao vek
Zvezdama nekih budućih čežnji.
Iz tvojih ruku,
Nastavljaju svoj put
Dete, muškarac, žena i naše strasti,
Odnegovane u zamkama svih plima
Naših bezvremenih noći.
I vojske oslobodilačke razne nastavljaju
Tvoje isprekidane rečenice o krvi,
O raznim sudbinama što napamet,
Recituju ovu planetu,
I pretvaraju se u stih slobode,
I u baklju uzajamnosti nas, neba i ptica.
Iz tvoje zastave zemljane,
Što maše preobražajima neba u tren čoveka,
Izlaze naši časovi, naši minuti, naši životi,
Prelivaju se u trnje naše svesti o životu,
Jednače se sa pticama, biljkama, detelinom, gorama,
Ružama, stogovima sena, rekama, planinama,
Gradovima i slobodom.
MLADIĆ I DEVOJKA KRAJ REKE
Reka opisuje Mesec
kao zajedništvo slika njihove noći.
Priroda traži njihove tragove
u očima reke.
Mesec se izliva u
dvojnost njihovog prisustva.
Noć šiba mnogobrojne
zagrljaje sveta.
Dan pregleda reku i noć
njihovom strašću.
KO SMO MI?
Iz apsurda sitnica
cede se reči,
lice civilizacije,
odsutnost nekog podnevlja strasti.
Iz naše prisutnosti,
cedi se imetak svetskih strasti,
duša što sažima sve prognane,
odmorište reči što uvire u neopisivo.
Iz naših bliskosti,
cede se ruke traženja,
memorijalni spomenici lebdenja,
opasači trčanja za jedinstvenom
stvarnošću koja je naše srce.
