U DAHU
Kada snu oduzmem
pravo da me uspava,
a noći dozvolim
da postane od godine duža,
tada mislima nade
udahnem tebe u mene
i dišem te po sećanju,
čarobnom snagom
koju mi dah tvoj pruža.
OVO DOBA
Ti, ti devojko draga,
da, ti
što na sebi nosiš
zemaljske boje,
počuj reči ove
koja silaze s neba
kroz pero moje.
Ovo je doba
u kome ljudi većinom
jelom i pićem
sebi proždiru duše,
njišu se između dve krajnosti,
spoljašnje varke,
fatamorgane,
i unutrašnje halucinacije,
iluzije.
Izgubili su kosmičke snove,
dobili kameno srce i glave.
Vazduh i vodu
pretvorili u granit,
ispunili utrobe njime,
telo im postalo ljuštura
u kojoj se skrivaju zmije.
Lenjost i letargija zavladale,
instinkti prevladali,
tuđe otimaju
i hrane se njime
a sebe ljube.
Misterije im drage,
postadoše bez napora
vidovnjaci tame.
Hvatajući u zamku slabe,
naučiše sebe i druge
da slepo veruju,
jedino,
u svoju laž što truje.
Ti, ti devojko draga,
da, ti
što u sebi nosiš
nebeskih zvezda boje,
prenesi tragačima za istinom,
reči ove koje plove
kroz naše snove.
Ovo je doba
u kome je malo prosvetljenih
koji s teškim naporom
povezuju biće i znanje,
mišljenje i osećanje.
Umetnost je glavno oružje
u borbi za knjigu mudrosti,
koju treba ukrasti
od poganih.
Držati je čvrsto u nedrima,
dok se pleše
po tankoj zlatnoj žici
koja se nateže
između dve krajnosti
što od istine beže.
Po danu čovek razara,
a u snu stvara.
Volja je malj prirode,
razarač
bez koga se ne živi,
ali koji mora da se ukroti
moralom oplodi
i sa snovima spoji.
Sile izgradnje u snu leže,
povezuju snagu duše i duha
svih ljudi,
i tako grade
planetu Zemlju.
Ti, ti devojko draga,
da, ti
što u snovima nosiš mene,
šaljem ti svoje snove
koji su puni tebe.
KrkArt
LjUBAV JE...
Ljubav je reč bogova.
Smem li je ja popiti,
ili je samo usnama lažno koristiti?
A kako onda sa nebom nazdraviti
i sa zvezdicama zboriti?
Ljubav je poklon anđela.
Smem li ga ja podeliti,
ili ga samo očima od drugih sakriti?
A kako onda krila dobiti
i sa visine pogledati?
Ljubav je snaga srca.
Smem li je ja osloboditi,
ili je samo u grudima vešto ograditi?
A kako onda kamen razbiti
i zmiju u nedrima ubiti?
Ljubav je mač uma.
Smem li ga ja oštriti,
ili ga samo tupog za ukras u rukama imati?
A kako onda strah raskomadati
i tamu pocepati?
Ljubav je
snaga bogova, mač anđela, poklon srca i reč uma.
Ispijam je očima, delim je usnama,
oslobađam je rukama, oštrim je u grudima.
Da, ja smem
i ne plašim se živeti
jer umem iskreno voleti
i sa svima ljubav rado podeliti.
KrkArt
