detalj slike: KRK Art dizajn

PANČEVO JE JEDAN NEZAVISAN GOSPODIN

Aleksandra Radaković, mlada pravnica, književnica, slikarka i primenjena umetnica – naša je sugrađanka tačno godinu dana. Sticajem životnih okolnosti, Pančevo je odabralo nju, a ona ga je zavolela. Ovih dana, pored mnoštva obaveza na „Sekinom salašu“, od planiranja jelovnika do osmišljavanja unutrašnjeg uređenja – završava knjigu putopisa i planira promociju. U međuvremenu, za PančevoMojKraj - priča o Pančevu, zašto ga i koliko voli.

Александра Радаковић

Razgovor priredila i vodila; Gordana Vlajić, Pančevo, 6. novembar 2021. 

 - Sasvim slučajno, pod uslovom da prihvatimo da slučajnosti postoje, dogodilo se da ste se, zajedno sa svojim suprugom, zaljubili u „Sekin salaš“, restoran nadomak grada. I – tako – prošle godine – od Beograđanke postajete naša sugrađanka. Preuzeli ste brigu oko koncipiranja jelovnika, osmišljavanju pratećih kulturnih sadržaja, pa do uređenja celokupnog prostora. Koliko vam svi ti, za vas novi poslovi, ostavljaju vremena da saberete utiske i da nakon godinu dana života u našem gradu, prepoznate mesta ili osetite trenutke kada se osećate sasvim-Pančevkom?

 - Za razliku od Beograda, Pančevo ima šarm manjeg grada koji se ogleda u ljubaznosti i srdačnosti prolaznika, zaposlenih na šalterima banaka, u pošti, u marketima...Svi ti ljudi me već prilikom prvog susreta oslovljavaju sa komšinice. Upravo ta reč i njihova nasmejana lica čine da se osećam dobrodošlo, čine me, zapravo, da se dobro osećam kao sasvim-Pančevka.

- Šta ste najpre primetili i zavoleli u našem gradu?

- Iako veoma blizu Beograda, Pančevo je sačuvalo autentičnost, samosvojni duh i harizmu. Pančevo vidim kao nezavisnog, varoškog pa ipak urbanog gospodina koji itekako poznaje i umetnost i kulturu, blagonaklono časteći svojom bogatom „biografijom“ svakog slučajnog prolaznika ali i nas, namernike koji smo se zadesili i ostali i koji se u ovom gradu osećamo kao kod kuće. Pored ostalog, imponuje biti potonji sugrađanin Mike Antića i Uroša Predića, Mihajla Pupina i Miloša Crnjanskog... i mnogih drugih velikih imena koja su ostavila neizbrisiv trag ispisujući istoriju ovog grada.

- Vi ste diplomirali prava, već neko vreme se bavite turizmom i ugostiteljstvom, a zapravo ste primenjeni umetnik, pisac i slikar. Šta je vaša primarna preokupacija?

- Umetnik. Pisac po opredeljenju, slikar u pokušaju.

- Našim sugrađanima je zaštita životne sredine jedna od najvažnijih tema. Koliko angažovanja iziskuje briga o životnoj sredini u vašem privatnom i profesionalnom životu?

- Smatram da zaštita životne sredine treba da zauzme primarno mesto, podjednako u našim privatnim koliko i u našim profesionalnim životima. I biće dobro, kada naše „zeleno“ ponašanje ne budemo razdvajali na „privatno“ i profesionalno“ odnosno na „ovako odlažem otpad kada me neko posmatra“, a „ovako bacam đubre kada me niko ne vidi“. Da li jesmo ili nismo čovek, dobar čovek, pre svega se ogleda u našem odnosu prema prirodi. Prema okruženju. Prema potomcima. Naš odnos prema životnoj sredini je naš zalog za budućnost. U meri odgovornosti sa kojom se danas ophodimo prema rekama, šumama, biljkama…, tako (ne)ćemo sutra živeti.

- Rekli ste da ste, pre svega, umetnik. Postoji li nekakva neprekidna misao koju ponavljate kako bi vas snažila ili inspirisala? 

- Ovog časa, biram ovaj citat: - Najlepša poezija je trenutak kad nisi svestan pesme. I najlepši je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.

Antrfile:

KADAR NA ALEKSANDRINU BIOGRAFIJU

Aleksandra Radaković je rođena u Kraljevu (1993). Završila je Pravni fakultet u Beogradu, a Master studije pohađa na Fakultetu političkih nauka.

Vlasnik je producentske kuće Arte tim, u okviru koje sa svojim saradnicima proizvodi televizijske i filmske sadržaje. Zadužena je za odnose sa javnošću u okviru više kulturnih manifestacija: Beogradski festival kantautora, KANTFEST-a, Međunarodni književni festival Inđija PRO POET i Dani srpske kulture u Istri (Hrvatska).

Studijski je boravila u inostranstvu u Bakuu (Azerbejdžan) i Talinu (Estonija).

Učestvovala je na međunarodnim književnim, filmskim i likovnim festivalima: Vrata poezije u Rešici, Duplek Art Maribor, Gornjogradski festival Zagreb, Riječ u kamenu na Pagu,  Trg od ćirilice u Herceg Novom, Mostovi prijateljstva u Kijevu, Svetski dan poezije u Lisabonu, Dani Sankt Peterburga, Učesnik je Konferencije o holokaustu u Beogradu.

Objavila je dve knjige poezije i proze, a uskoro izlazi i njena treća knjiga romansiranih putopisa. Radovi su joj objavljivani u mnogobrojnim zbornicima i panoramama i prevedeni na šest jezika. Poslovni je sekretar Matice iseljenika i Srba u regionu. Od skoro živi u Pančevu.

Sve fotke: Privatna arhiva.

Izvor: Leksikon kulture Pančevo moj kraj

PODELITE OVAJ TEKST NA: