детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПАНЧЕВО ЈЕ ЈЕДАН НЕЗАВИСАН ГОСПОДИН

Александра Радаковић, млада правница, књижевница, сликарка и примењена уметница – наша је суграђанка тачно годину дана. Стицајем животних околности, Панчево је одабрало њу, а она га је заволела. Ових дана, поред мноштва обавеза на „Секином салашу“, од планирања јеловника до осмишљавања унутрашњег уређења – завршава књигу путописа и планира промоцију. У међувремену, за ПанчевоМојКрај - прича о Панчеву, зашто га и колико воли.

Александра Радаковић

Разговор приредила и водила; Гордана Влајић, Панчево, 6. новембар 2021. 

 - Сасвим случајно, под условом да прихватимо да случајности постоје, догодило се да сте се, заједно са својим супругом, заљубили у „Секин салаш“, ресторан надомак града. И – тако – прошле године – од Београђанке постајете наша суграђанка. Преузели сте бригу око конципирања јеловника, осмишљавању пратећих културних садржаја, па до уређења целокупног простора. Колико вам сви ти, за вас нови послови, остављају времена да саберете утиске и да након годину дана живота у нашем граду, препознате места или осетите тренутке када се осећате сасвим-Панчевком?

 - За разлику од Београда, Панчево има шарм мањег града који се огледа у љубазности и срдачности пролазника, запослених на шалтерима банака, у пошти, у маркетима...Сви ти људи ме већ приликом првог сусрета ословљавају са комшинице. Управо та реч и њихова насмејана лица чине да се осећам добродошло, чине ме, заправо, да се добро осећам као сасвим-Панчевка.

- Шта сте најпре приметили и заволели у нашем граду?

- Иако веома близу Београда, Панчево је сачувало аутентичност, самосвојни дух и харизму. Панчево видим као независног, варошког па ипак урбаног господина који итекако познаје и уметност и културу, благонаклоно частећи својом богатом „биографијом“ сваког случајног пролазника али и нас, намернике који смо се задесили и остали и који се у овом граду осећамо као код куће. Поред осталог, импонује бити потоњи суграђанин Мике Антића и Уроша Предића, Михајла Пупина и Милоша Црњанског... и многих других великих имена која су оставила неизбрисив траг исписујући историју овог града.

- Ви сте дипломирали права, већ неко време се бавите туризмом и угоститељством, а заправо сте примењени уметник, писац и сликар. Шта је ваша примарна преокупација?

- Уметник. Писац по опредељењу, сликар у покушају.

- Нашим суграђанима је заштита животне средине једна од најважнијих тема. Колико ангажовања изискује брига о животној средини у вашем приватном и професионалном животу?

- Сматрам да заштита животне средине треба да заузме примарно место, подједнако у нашим приватним колико и у нашим професионалним животима. И биће добро, када наше „зелено“ понашање не будемо раздвајали на „приватно“ и професионално“ односно на „овако одлажем отпад када ме неко посматра“, а „овако бацам ђубре када ме нико не види“. Да ли јесмо или нисмо човек, добар човек, пре свега се огледа у нашем односу према природи. Према окружењу. Према потомцима. Наш однос према животној средини је наш залог за будућност. У мери одговорности са којом се данас опходимо према рекама, шумама, биљкама…, тако (не)ћемо сутра живети.

- Рекли сте да сте, пре свега, уметник. Постоји ли некаква непрекидна мисао коју понављате како би вас снажила или инспирисала? 

- Овог часа, бирам овај цитат: - Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме. И најлепши је живот кад ниси свестан да живиш, него мислиш да сањаш.

Антрфиле:

КАДАР НА АЛЕКСАНДРИНУ БИОГРАФИЈУ

Александра Радаковић је рођена у Краљеву (1993). Завршила је Правни факултет у Београду, а Мастер студије похађа на Факултету политичких наука.

Власник је продуцентске куће Арте тим, у оквиру које са својим сарадницима производи телевизијске и филмске садржаје. Задужена је за односе са јавношћу у оквиру више културних манифестација: Београдски фестивал кантаутора, КАНТФЕСТ-а, Међународни књижевни фестивал Инђија ПРО ПОЕТ и Дани српске културе у Истри (Хрватска).

Студијски је боравила у иностранству у Бакуу (Азербејџан) и Талину (Естонија).

Учествовала је на међународним књижевним, филмским и ликовним фестивалима: Врата поезије у Решици, Дуплек Арт Марибор, Горњоградски фестивал Загреб, Ријеч у камену на Пагу,  Трг од ћирилице у Херцег Новом, Мостови пријатељства у Кијеву, Светски дан поезије у Лисабону, Дани Санкт Петербурга, Учесник је Конференције о холокаусту у Београду.

Објавила је две књиге поезије и прозе, а ускоро излази и њена трећа књига романсираних путописа. Радови су јој објављивани у многобројним зборницима и панорамама и преведени на шест језика. Пословни је секретар Матице исељеника и Срба у региону. Од скоро живи у Панчеву.

Све фотке: Приватна архива.

Извор: Лексикон културе Панчево мој крај

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: