PESMA NIKOLI TESLI
U Smiljanu ispod Velebita
Rascvetalo po livadi cveće,
Julsko sunce neumitno prži,
Voća zriju, polja puna žita.
Bile su to ondašnje prilike,
Rodio se Genije iz Like.
Baš u ponoć u Teslinom domu
Rodilo se genijalno dete,
Po selu se raširila priča
Da je donet sa druge planete.
Genije je od detinjstva bio,
Tu sposobnost nikad nije krio.
Maštao je o prirodnoj moći,
Divio se vetru i munjama,
Razmišljao o veštačkoj kiši,
U smiraj dana dok je bio u samoći.
Stvarao je on planove prave
Da ukroti vode Nijagare.
Nauci se rano posvetio,
Jezike je mnoge govorio.
Vredan bio i mnogo radio,
I u svet se rano otisnuo.
A znao je šta raditi mora,
Sa otkrićem asinhronih elektromotora.
Edison je Teslu prevario,
Vestinghaus srećom prihvatio,
Nijagaru moćnu ukrotio
I Čikago naizmeničnom strujom on je osvetlio.
Požar su mu dvaput podmetnuli,
Al’ ga time nisu ukrotili.
Gama zrake prvi je otkrio,
Napravio snimke svoje šake
I zvanično to je prezentir’o
Ma da od tog nije profitir’o.
S’time se je Rentgen usrećio,
Nobelovu nagradu dobio.
I Markoni k’o i Rentgen,
On je Teslu špijunir’o,
Dok ideju za radio i sam nije patentir’o.
Lažno se je svetu predstavio,
Nobelovu nagradu time je sebi prigrabio.
I daljinsko upravljanje, računare, avione,
Kompjutere, satelite, i bežičnu energiju,
Sve je Tesla izumeo,
A svet moćnih i bogatih
Vremenom je ipak Teslu razumeo.
Energiju čistu darov’o je svetu,
Želeći da sačuva, Zemlju, najlepšu planetu.
Imao je Tesla izrazitih ćudi,
Prezirao pohlepu i bez presedana
Težio je opštoj sreći, jednakosti ljudi.
Svetu se je odužio s’bezbroj ostvarenja,
Otiš’o je među zvezde,
Na zemlji ga više nema.
Duša mu je sad’ u raju, gde jednakost vlada,
A pepeo njegov u muzeju voljenoga Beograda.
Toronto, Juni 2008
TESLINA PESMA
(Postoji jedna, jedina, sačuvana pesma koju je Nikola Tesla
posvetio svom’ prijatenju Vireku - Džordž Silvester Virek
1884-1962. Ovu pesmu sam pronašao i poželeo da se ista
sačuva i što više publikuje, Simo Jelača
Delovi Božanskog ogovaranja
Kroz svemirsku slušalicu
Slušam zvezde što kazuju,
Nekog novog su doveli
Pa mu Olimp pokazuju.
Eno tamo Arhimeda,
Sa polugom vazda šeta,
Kaže da je materija
Isto što i energija,
A zakoni tvoji kruti
Da su pusta ludorija.
Al’ na Zemlji ti zakoni
Jošte važe i te kako,
A kad čujem sveže vesti,
Uopšte mi nije lako.
Top svemirski, kažu prave
One usijane glave.
E moj Njutne, ružno su se
S’tvojom slavom našalili,
A nauku tvoju divnu
Naglavce su postavili.
I još neki Ajnštajn luda,
S’tobom hoće da se sprda.
Kaže da je materija
Isto što i energija
A zakoni tvoji kruti
Da su pusta ludorija.
Ja, Kelvine ne spavam
Te finese ne razumem,
Makar sam se prevario,
Bar sam sve od sebe dao.
Nego, popili smo kafu
I vreme je da se pođe,
A ti reci, tvoj drug Tesla,
Hoćel’ skoro da nam dođe?
Ma taj Tesla uvek kasni,
Nema smisla da se čeka,
Na tog zaludnog čoveka.
Tad svemirska vaza puče
I iz moje slušalice,
Više nisam čuo ništa
Osim buke sa ulice.
