ПЕСМА НИКОЛИ ТЕСЛИ
У Смиљану испод Велебита
Расцветало по ливади цвеће,
Јулско сунце неумитно пржи,
Воћа зрију, поља пуна жита.
Биле су то ондашње прилике,
Родио се Геније из Лике.
Баш у поноћ у Теслином дому
Родило се генијално дете,
По селу се раширила прича
Да је донет са друге планете.
Геније је од детињства био,
Ту способност никад није крио.
Маштао је о природној моћи,
Дивио се ветру и муњама,
Размишљао о вештачкој киши,
У смирај дана док је био у самоћи.
Стварао је он планове праве
Да укроти воде Нијагаре.
Науци се рано посветио,
Језике је многе говорио.
Вредан био и много радио,
И у свет се рано отиснуо.
А знао је шта радити мора,
Са открићем асинхроних електромотора.
Едисон је Теслу преварио,
Вестингхаус срећом прихватио,
Нијагару моћну укротио
И Чикаго наизменичном струјом он је осветлио.
Пожар су му двапут подметнули,
Ал’ га тиме нису укротили.
Гама зраке први је открио,
Направио снимке своје шаке
И званично то је презентир’о
Ма да од тог није профитир’о.
С’тиме се је Рентген усрећио,
Нобелову награду добио.
И Маркони к’о и Рентген,
Он је Теслу шпијунир’о,
Док идеју за радио и сам није патентир’о.
Лажно се је свету представио,
Нобелову награду тиме је себи приграбио.
И даљинско управљање, рачунаре, авионе,
Компјутере, сателите, и бежичну енергију,
Све је Тесла изумео,
А свет моћних и богатих
Временом је ипак Теслу разумео.
Енергију чисту даров’о је свету,
Желећи да сачува, Земљу, најлепшу планету.
Имао је Тесла изразитих ћуди,
Презирао похлепу и без преседана
Тежио је општој срећи, једнакости људи.
Свету се је одужио с’безброј остварења,
Отиш’о је међу звезде,
На земљи га више нема.
Душа му је сад’ у рају, где једнакост влада,
А пепео његов у музеју вољенога Београда.
Торонто, Јуни 2008
ТЕСЛИНА ПЕСМА
(Постоји једна, једина, сачувана песма коју је Никола Тесла
посветио свом’ пријатењу Виреку - Џорџ Силвестер Вирек
1884-1962. Ову песму сам пронашао и пожелео да се иста
сачува и што више публикује, Симо Јелача
Делови Божанског оговарања
Кроз свемирску слушалицу
Слушам звезде што казују,
Неког новог су довели
Па му Олимп показују.
Ено тамо Архимеда,
Са полугом вазда шета,
Каже да је материја
Исто што и енергија,
А закони твоји крути
Да су пуста лудорија.
Ал’ на Земљи ти закони
Јоште важе и те како,
А кад чујем свеже вести,
Уопште ми није лако.
Топ свемирски, кажу праве
Оне усијане главе.
Е мој Њутне, ружно су се
С’твојом славом нашалили,
А науку твоју дивну
Наглавце су поставили.
И још неки Ајнштајн луда,
С’тобом хоће да се спрда.
Каже да је материја
Исто што и енергија
А закони твоји крути
Да су пуста лудорија.
Ја, Келвине не спавам
Те финесе не разумем,
Макар сам се преварио,
Бар сам све од себе дао.
Него, попили смо кафу
И време је да се пође,
А ти реци, твој друг Тесла,
Хоћел’ скоро да нам дође?
Ма тај Тесла увек касни,
Нема смисла да се чека,
На тог залудног човека.
Тад свемирска ваза пуче
И из моје слушалице,
Више нисам чуо ништа
Осим буке са улице.
