LEK ZVANI TV NOŠA
Pre trideset godina, moji blizanci su odbijali da sede na noši. Proučio sam literaturu i sakupljao tuđa iskustva. Teoriju sam znao napamet, ali se sve završavalo - punim pelenama.
Onda sam odlučio: nema crtaća ako neće da sednu na nošu!
Devojka koja ih je čuvala pre podne govorila nam je kako su strpljivo sedeli na noši svako jutro u deset sati kada počinju crtaći, ali su obavezno punili pelene čim ih obuče posle uzaludnog sedenja.
- Oni pojma nemaju zašto sede na noši – zaključila je mudro moja supruga.
Branio sam svoj pronalazak i molio Boga da bar jednom ugledam punu nošu posle odgledanog crtaća. Produžavao sam njihovo sedenje na nokširu tako što sam tvrdio da će uskoro da počne još jedan crtać, ali su oni skakali čim bi ugledali špicu TV dnevnika.
-Što ih ne pustiš da sede na noši za vreme TV dnevnika. Tada bi se sigurno ukakili – komentarisao je moj tada desetogodišnji, najstariji sin.
-Ne diraj mi profesiju! – branio sam kolege TV novinare i njihovo pravo na pogrešno gledanje na svet zbog čega su moji vršnjaci punili gaće devedesetih godina prošlog veka.
Blizanci su počeli na razne načine da koriste kombinaciju noše i crtaća. Poverovali su kako sami mogu da utiču na uređivačku politiku televizije, pa bi posle neke igrarije u dečijoj sobi, otišli do kupatila, uzeli noše, stavili ih pred televizor, počeli da se skidaju i zatim sedali na noše. Na ekranu – ozbiljna emisija u kojoj dva političara bistre politiku.
-Citaći! Citaći! – vikali su moji klinci.
Kada bi shvatili kako noše ne deluju kao mađioničarski trik, ustajali su besno, šutirali noše i odlazili do majke da protestuju. Galamili su u duetu i niko nije umeo da razume šta su pokušavali da kažu. Pominjali su noše - to sam shvatio jer su pokazivali na njih i očigledno su bili nezadovoljni zbog slabe saradnje televizije i proizvođača nokšira...
Moji blizanci su sada odrasli, ozbiljni ljudi. Odavno su odlepršali iz porodičnog gnezda u kome su rođeni i odrasli. A u to gnezdo su gotovo neprimetno dolepršale razne zdravstvene tegobe. Evo kako jednu od njih rešava moja supruga. Kad sam se požalio i objasnio šta me muči, otišla je na tajno mesto, vratila se sa nošom koju su nekad bezuspešno pokušavali da napune moji blizanci, blago me potapšala po ramenu i nežno prošaputala.
- Uzmi nošu i sedni ispred televizora. Počinje TV dnevnik.
PinIt
