ЛЕК ЗВАНИ ТВ НОША
Пре тридесет година, моји близанци су одбијали да седе на ноши. Проучио сам литературу и сакупљао туђа искуства. Теорију сам знао напамет, али се све завршавало - пуним пеленама.
Онда сам одлучио: нема цртаћа ако неће да седну на ношу!
Девојка која их је чувала пре подне говорила нам је како су стрпљиво седели на ноши свако јутро у десет сати када почињу цртаћи, али су обавезно пунили пелене чим их обуче после узалудног седења.
- Они појма немају зашто седе на ноши – закључила је мудро моја супруга.
Бранио сам свој проналазак и молио Бога да бар једном угледам пуну ношу после одгледаног цртаћа. Продужавао сам њихово седење на нокширу тако што сам тврдио да ће ускоро да почне још један цртаћ, али су они скакали чим би угледали шпицу ТВ дневника.
-Што их не пустиш да седе на ноши за време ТВ дневника. Тада би се сигурно укакили – коментарисао је мој тада десетогодишњи, најстарији син.
-Не дирај ми професију! – бранио сам колеге ТВ новинаре и њихово право на погрешно гледање на свет због чега су моји вршњаци пунили гаће деведесетих година прошлог века.
Близанци су почели на разне начине да користе комбинацију ноше и цртаћа. Поверовали су како сами могу да утичу на уређивачку политику телевизије, па би после неке играрије у дечијој соби, отишли до купатила, узели ноше, ставили их пред телевизор, почели да се скидају и затим седали на ноше. На екрану – озбиљна емисија у којој два политичара бистре политику.
-Цитаћи! Цитаћи! – викали су моји клинци.
Када би схватили како ноше не делују као мађионичарски трик, устајали су бесно, шутирали ноше и одлазили до мајке да протестују. Галамили су у дуету и нико није умео да разуме шта су покушавали да кажу. Помињали су ноше - то сам схватио јер су показивали на њих и очигледно су били незадовољни због слабе сарадње телевизије и произвођача нокшира...
Моји близанци су сада одрасли, озбиљни људи. Одавно су одлепршали из породичног гнезда у коме су рођени и одрасли. А у то гнездо су готово неприметно долепршале разне здравствене тегобе. Ево како једну од њих решава моја супруга. Кад сам се пожалио и објаснио шта ме мучи, отишла је на тајно место, вратила се са ношом коју су некад безуспешно покушавали да напуне моји близанци, благо ме потапшала по рамену и нежно прошапутала.
- Узми ношу и седни испред телевизора. Почиње ТВ дневник.
PinIt
