detalj slike: KRK Art dizajn

ANA

Stvoriću te od snova i rime,

Od kišnog ritma i čežnje gram,

I svakog dana davati novo ime,

Niko mi neće trebati stvoriću te sam.

Od bosih želja i malo vina,

Od nekog davnog pogleda,

I svi će me prokleti što ne želim sina,

I svi će mi zavideti kad me pogleda.

Znam smejaće se svi crnogorci,

Što jedino kad se sin rodi piju.

Kad ti budeš učila da ljubiš,

Njihovi će da se biju.

I daću ti da se igraš u blatu i ne moraš da voliš cveće,

Dok drugi skupljaju lutke, ti penji se na drveće.

Stvoriću te od ovih šaka,

Od belih laži i od čega se ne sme.

Hrabriju od svih dečaka,

Nežniju i od pesme.

KAD BUDEMO STARI

Kad budemo stari,

sećaćemo se, kako su prolećne večeri mirisale na koh,

i kako su majke brižljivo širile čaršafe,

kao da su presvlačile nebo, u belje,

Ali, da li ćemo imati snage da se setimo,

onog psa što je u nama lajao, na krv i koske,

i jedne ciganke, što je bila u srodstvu sa letom.

Kad budemo stari,

sećaćemo se, da nam je krv mirisala na rakiju,

i da su nam oči bile rascvetane bombe,

koje smo nosili, kao najljuće oružje.

Ali, da li ćemo imati snage da kroz sećanje,

sve ono jednom oćutano,

oćutimo po drugi put.

VRT

Pošao u sebe, ko u najlepši vrt

Po pregršt reči, a pogled se pruža

Jer pesnik ne sme biti škrt

Krvave mi ruke od unutrašnjih ruža

PODELITE OVAJ TEKST NA: