детаљ слике: КРК Арт дизајн

АНА

Створићу те од снова и риме,

Од кишног ритма и чежње грам,

И сваког дана давати ново име,

Нико ми неће требати створићу те сам.

Од босих жеља и мало вина,

Од неког давног погледа,

И сви ће ме проклети што не желим сина,

И сви ће ми завидети кад ме погледа.

Знам смејаће се сви црногорци,

Што једино кад се син роди пију.

Кад ти будеш учила да љубиш,

Њихови ће да се бију.

И даћу ти да се играш у блату и не мораш да волиш цвеће,

Док други скупљају лутке, ти пењи се на дрвеће.

Створићу те од ових шака,

Од белих лажи и од чега се не сме.

Храбрију од свих дечака,

Нежнију и од песме.

КАД БУДЕМО СТАРИ

Кад будемо стари,

сећаћемо се, како су пролећне вечери мирисале на кох,

и како су мајке брижљиво шириле чаршафе,

као да су пресвлачиле небо, у беље,

Али, да ли ћемо имати снаге да се сетимо,

оног пса што је у нама лајао, на крв и коске,

и једне циганке, што је била у сродству са летом.

Кад будемо стари,

сећаћемо се, да нам је крв мирисала на ракију,

и да су нам очи биле расцветане бомбе,

које смо носили, као најљуће оружје.

Али, да ли ћемо имати снаге да кроз сећање,

све оно једном оћутано,

оћутимо по други пут.

ВРТ

Пошао у себе, ко у најлепши врт

По прегршт речи, а поглед се пружа

Јер песник не сме бити шкрт

Крваве ми руке од унутрашњих ружа

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: