ODBAČENOST
Odbačena i nedovoljno voljena, tužna i na granici postojanja... Živela je u pokopanim i hladnim uspomenama, u zaboravljenom sećanju, otrgnutom, ugašenom neželjom i plesom crne senke, saputnika svih. Skrivajući nabujalo nezadovoljstvo, hodala je kroz vreme omeđeno kavezom, ne običnim, ukrašenim kavezom u kome je uvek na kraju dolazila do trona. Praznog i usamljenog, nepotpunog, hladno praznog i odbijajućeg. Sanjala je skriveno, na mahove, na pokidane pokretne slike. Sanjala ih je češće, strasnije, više nije želela iluzije, želela je... On, bio je pokretima živ, duhom usnuo, u komi, na korak od kraja koji je vapijuće želeo, prizivao. Mrak, mrak, i samo mrak, u bilo koje doba, vreme je stalo u zagušljivoj, tamnoj sobi , sve prepušteno, kraju koji ne dolazi. Više nije ni rađao misli, skoro ugašene, otvaranje jednog, drugog ili retko oba oka u istom trenutku, premalo, jedva vidljivi znak postojanja... Zvuk teškog disanja, kašalj i samo to, bledi dokaz postojanja... On je taj, posrnuli, na ivici pada, taj preko potreban užarenom pogledu . Zgrabiće ga, smišlja način na koji će se podvući pod mrtvo telo, oživeti ga. Pripadaće njoj i biće zabava za svakodnevni bes, igru moći, prazninu, za svaki pljusak ili sjaj koji posmatra iz kaveza. Budio se, osećanje da je potreban, poslednji korak nade i izgubljene želje, Podizao se, otvarao je rupice sveta koji je izbrisao. Ona, prva, sledeća i poslednja misao, u danu, u vremenu. Slike privida i strasti, želje... Skrivene, jedva i nemosti izrečene... Kapi zvezdane prašine slivaju se, osluškuje glas, ponavlja se, ispunjava ... Radosno, zlobno, čedno i zlobno, pleše po kavezu. Smišlja . Igra je... osmehuje se na nedovršenu misao, da igra je ... Niže slike izdvojenog sećanja, izrezane delove, postoji ona, tamna strana poklona koje mu sa gordošću poklanja skrivaju ... Zaboravljeno, šta ? Želja. U ohrabrenom buđenju života, sebi, samo sebi šapatom govori... Zamišlja na pokidanoj, tamnoj strani sebe, makar i na trenutak, ne više.Zna da ona zna, da i to je dar koji se zaslužuje... Duboki tragovi, jedva i sa mukom, izvlačio je iz snega mokre noge, zbunjen, nije znao kuda dalje. U bekstvu bez smisla, pošao je u potragu... Koja strana sveta ? Zbunjen je i ... Sneg je, nije zvezdana prašina sa prestola zvezde, pogrešio je u misli. Teškom mukom, izvlačio je drugu nogu, iz zaleđene bare. Težak pokret, dalje, ka ....
