ОДБАЧЕНОСТ
Одбачена и недовољно вољена, тужна и на граници постојања... Живела је у покопаним и хладним успоменама, у заборављеном сећању, отргнутом, угашеном нежељом и плесом црне сенке, сапутника свих. Скривајући набујало незадовољство, ходала је кроз време омеђено кавезом, не обичним, украшеним кавезом у коме је увек на крају долазила до трона. Празног и усамљеног, непотпуног, хладно празног и одбијајућег. Сањала је скривено, на махове, на покидане покретне слике. Сањала их је чешће, страсније, више није желела илузије, желела је... Он, био је покретима жив, духом уснуо, у коми, на корак од краја који је вапијуће желео, призивао. Мрак, мрак, и само мрак, у било које доба, време је стало у загушљивој, тамној соби , све препуштено, крају који не долази. Више није ни рађао мисли, скоро угашене, отварање једног, другог или ретко оба ока у истом тренутку, премало, једва видљиви знак постојања... Звук тешког дисања, кашаљ и само то, бледи доказ постојања... Он је тај, посрнули, на ивици пада, тај преко потребан ужареном погледу . Зграбиће га, смишља начин на који ће се подвући под мртво тело, оживети га. Припадаће њој и биће забава за свакодневни бес, игру моћи, празнину, за сваки пљусак или сјај који посматра из кавеза. Будио се, осећање да је потребан, последњи корак наде и изгубљене жеље, Подизао се, отварао је рупице света који је избрисао. Она, прва, следећа и последња мисао, у дану, у времену. Слике привида и страсти, жеље... Скривене, једва и немости изречене... Капи звездане прашине сливају се, ослушкује глас, понавља се, испуњава ... Радосно, злобно, чедно и злобно, плеше по кавезу. Смишља . Игра је... осмехује се на недовршену мисао, да игра је ... Ниже слике издвојеног сећања, изрезане делове, постоји она, тамна страна поклона које му са гордошћу поклања скривају ... Заборављено, шта ? Жеља. У охрабреном буђењу живота, себи, само себи шапатом говори... Замишља на покиданој, тамној страни себе, макар и на тренутак, не више.Зна да она зна, да и то је дар који се заслужује... Дубоки трагови, једва и са муком, извлачио је из снега мокре ноге, збуњен, није знао куда даље. У бекству без смисла, пошао је у потрагу... Која страна света ? Збуњен је и ... Снег је, није звездана прашина са престола звезде, погрешио је у мисли. Тешком муком, извлачио је другу ногу, из залеђене баре. Тежак покрет, даље, ка ....
