OBIČAN DAN
Metorolozi najavljuju nebesku žuticu.
Žurnalisti još jedan progon kroz zemljište,
časovničari tapetarenje zidova slabostima,
palidrvca još jedno čistilište, podrhtavanje Tartara.
Krtice ne mogu da podignu na zemlji ono
što orlovi mogu na nebu da sviju.
Podigni visoko barjake i ne daj da ti glas na paramparčad
podele.
Dan je običan, uprkos ošišanim zracima Sunca,
izrešetanom nebu.
Dan je sasvim običan uprkos lošim prognozama.
Ipak, spremi za sreću slatkiše i ne dozvoli da ti utrnu zubi.
Makazama proseci svečano uvijanje gradova u maramice.
I ne žali, čestitaj sebi još jedno iskušenje na ispucalim
amfitetrima.
Nazdravi prosutim bokalima suza radosnica.
Eno, tamo u dolu lista svetlost na raskrsnicama,
i oživljuju kaolinska lica u jezgru tišine.
Deca su željna kiša što daruju miraz stopama.
POVRATAK
Ovo nije moje skrovište, šaka iz koje sam izašla,
okular kroz koji sam posmatrala nedra zemljice,
grudva koju bih pod jezikom topila kad mi padne
mrak na oči posle izlepljenih letaka za rasprodaju
duše na tezgama za polovne stvari…
Izvoli, krpi.
pred Bogom prišij dugmad i očisti sa cipela izgaženu veru.
Toliko dugo živim da ne mogu iscediti sav bol i oslikati
narednu dekadu kroz koju bih prodisala.
Sobe više ne mirišu na jabuke i cimet,
ovo nije moje pristanište na kom sam ušila prvo puzenje,
ovo je harpun koji te ubije i od kog progledaš.
Više nemam kome da se vratim, a svi su moji, vole me ko oči so,
oko vrata kače kantar i drže svećnjake.
Pripremaju svečanu gozbu na kojoj mere cigle za naredni
pregradni zid.
IGLENI VRTOVI
Pronađete li nekog sličnog mom opisu u iglenim vrtovima,
zaglavljenog između ušica kako vadi iz tabana trnje i
od njega pravi rukoveti, taj je svoju kaznu odslužio.
Milujte ga kao što mene milovali niste,
mene su zarobile kiše, zapljusnuli olujni talasi na rtovima
čekanja.
Pronađete li nekog sličnog meni u iglenim vrtovima
kako se raduje grmljavinama iz daljina,
premažite mu kožu smiljem i bosiljem, taj je žarišta ugasio i
smrt svoju progutao.
