ОБИЧАН ДАН
Меторолози најављују небеску жутицу.
Журналисти још један прогон кроз земљиште,
часовничари тапетарење зидова слабостима,
палидрвца још једно чистилиште, подрхтавање Тартара.
Кртице не могу да подигну на земљи оно
што орлови могу на небу да свију.
Подигни високо барјаке и не дај да ти глас на парампарчад
поделе.
Дан је обичан, упркос ошишаним зрацима Сунца,
изрешетаном небу.
Дан је сасвим обичан упркос лошим прогнозама.
Ипак, спреми за срећу слаткише и не дозволи да ти утрну зуби.
Маказама просеци свечано увијање градова у марамице.
И не жали, честитај себи још једно искушење на испуцалим
амфитетрима.
Наздрави просутим бокалима суза радосница.
Ено, тамо у долу листа светлост на раскрсницама,
и оживљују каолинска лица у језгру тишине.
Деца су жељна киша што дарују мираз стопама.
ПОВРАТАК
Ово није моје скровиште, шака из које сам изашла,
окулар кроз који сам посматрала недра земљице,
грудва коју бих под језиком топила кад ми падне
мрак на очи после излепљених летака за распродају
душе на тезгама за половне ствари…
Изволи, крпи.
пред Богом пришиј дугмад и очисти са ципела изгажену веру.
Толико дуго живим да не могу исцедити сав бол и осликати
наредну декаду кроз коју бих продисала.
Собе више не миришу на јабуке и цимет,
ово није моје пристаниште на ком сам ушила прво пузење,
ово је харпун који те убије и од ког прогледаш.
Више немам коме да се вратим, а сви су моји, воле ме ко очи со,
око врата каче кантар и држе свећњаке.
Припремају свечану гозбу на којој мере цигле за наредни
преградни зид.
ИГЛЕНИ ВРТОВИ
Пронађете ли неког сличног мом опису у игленим вртовима,
заглављеног између ушица како вади из табана трње и
од њега прави руковети, тај је своју казну одслужио.
Милујте га као што мене миловали нисте,
мене су заробиле кише, запљуснули олујни таласи на ртовима
чекања.
Пронађете ли неког сличног мени у игленим вртовима
како се радује грмљавинама из даљина,
премажите му кожу смиљем и босиљем, тај је жаришта угасио и
смрт своју прогутао.
