detalj slike: KRK Art dizajn

PRIČA O DIVU

 SVAKI  ČOVEK JE U DETINjSTVU IMAO SVOGA DIVA

            Pored šumskih stvorenja kakva su  vukovi, lisice, veverice, vrrapci i zzzečevi, vile i vilenjaci, u dalekoj i gustoj šumi žive Diivvovi. Oni beru šumsko voće i povrće , piju vodu sa bistrih izvora oko kojih šetaju dugokose vile.  Njihov dvorac nema visokih zidova koji bi ih skrivali od ostalih stanovnika šuma. Divovi imaju  moć da čuju  glasove koji su upućeni samo njima. Kada ih neko pozove, odmah oblače svoj čarobni ogrtač, stavljaju  džak na rame, čarobni štap u ruku i lete prema mestu odakle je došao poziv. Priča se da su  Diivovi  mnogima zaista pomogli.  

            Tako su se jednog dana igrali devojčica Iva i njen mlađi brat Branislav na terasi stana koji je bio na trećem spratu solitera. Počeli su da se penju po ogradi i da sa visine gledaju ko prolazi njihovom ulicom. Majka ih je opominjala i vraćala u sobu, gde su na podu ležale razbacane igračke. Deca su ponovo izlazila na terasu i bez obzira na majčinu zabranu i dalje se pela na ogradu i stavljala nožice već na drugu prečku ograde. Majka je spuštala sad jedno, sad drugo, a oni su veselo započinjali pentranje nanovo. Očajna  majka se setila da postoje dobri Divi i pozvala na sav glas: ''Diivveee, Diivvveeee! Dođi da vidiš  Ivu i Baneta.''

Na veliko iznenađenje dece, izdaleka se začuo ššuum od koga ih je uhvatila jeza. Uleteli su u sobu i sakrili se iza zavese. Div čudovište je bio okrenut prema  majci i deca su videla njegova široka leđa i rame, preko koga je bio prebačen nekakav dugačak džak. Mekim glasom se obratio majci i upitao u čemu je njena nevolja. Majka je bila iznenađena jer je Div izgledao kao zalutali carević koji je spasao Trnovu Ružicu. Priznala je da su njena deca neposlušna i da se zbog toga  mogu naći u nevolji. Div se veselo nasmejao i rekao da postoje dva načina da pomogne: može da ih stavi u svoj džak da ih malo provoza po nebeskim stazama i da im usput ispriča priče koje su lekovite za sve nestašluke;  ili  čarobnom dejstvom čudotvornog pruta,  koga  su ljudi  od milošte prozvali „Mirko“. Svojom velikom rukom izvadio je prutić iz džaka i pokazao ga majci.

Majka se razmislila šta bi bilo najbolje za njenu decu. Odlučila se za čarobni lekoviti prutić, koji je u njenoj ruci stajao uspravno i veselo namignuo deci koja su virila iza zavese. Zahvalila se Divu  na pomoći. Čarobnjak je mahnuo štapom i već je bio daleko od terase na kojoj se odigrao ovaj događaj.

Deca su u velikom strahu slušala ovaj razgovor, od koga im se dizala kosa na glavi, a u grudima srce udaralo kao zvono.

            Majka je i dalje stajala na terasi i gledala  prema planini kuda je ovaj čudan stvor odleteo. Zatim je ušla u kuhinju i nastavila da kuva ručak. Iz sobe su se čuli veseli dečiji glasovi. Činilo se kao da se na terasi  ništa nije ni dogodilo i da je sve to bio  samo jedan san.

Prolazili su dani. Iva i Bane bi se setili Diva svaki put kada su na polici ugledali prut koji je gore besposlen dremao. Pričali su drugoj deci da su stvarno videli pravog Diva na terasi svoga stana.

            Zaista, u svim šumama sveta nalaze se dobri Divovi koji su izabrali taj čarobni poziv čuvara dečijeg carstva. O njima  je ispričano mnnoooogo priča, jer je svaki čovek (U detinjstvu)?????, kad dok??? je bio dete, imao svog dobrog i lošeg DIIVVA.

PODELITE OVAJ TEKST NA: