детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРИЧА О ДИВУ

 СВАКИ  ЧОВЕК ЈЕ У ДЕТИЊСТВУ ИМАО СВОГА ДИВА

            Поред шумских створења каква су  вукови, лисице, веверице, вррапци и зззечеви, виле и вилењаци, у далекој и густој шуми живе Дииввови. Они беру шумско воће и поврће , пију воду са бистрих извора око којих шетају дугокосе виле.  Њихов дворац нема високих зидова који би их скривали од осталих становника шума. Дивови имају  моћ да чују  гласове који су упућени само њима. Када их неко позове, одмах облаче свој чаробни огртач, стављају  џак на раме, чаробни штап у руку и лете према месту одакле је дошао позив. Прича се да су  Диивови  многимa заиста помогли.  

            Тако су се једног дана играли девојчица Ива и њен млађи брат Бранислав на тераси стана који је био на трећем спрату солитера. Почели су да се пењу по огради и да са висине гледају ко пролази њиховом улицом. Мајка их је опомињала и враћала у собу, где су на поду лежале разбацане играчке. Деца су поново излазила на терасу и без обзира на мајчину забрану и даље се пела на ограду и стављала ножице већ на другу пречку ограде. Мајка је спуштала сад једно, сад друго, а они су весело започињали пентрање наново. Очајна  мајка се сетила да постоје добри Диви и позвала на сав глас: ''Дииввеее, Диивввееее! Дођи да видиш  Иву и Банета.''

На велико изненађење деце, издалека се зачуо шшуум од кога их је ухватила језа. Улетели су у собу и сакрили се иза завесе. Див чудовиште је био окренут према  мајци и деца су видела његова широка леђа и раме, преко кога је био пребачен некакав дугачак џак. Меким гласом се обратио мајци и упитао у чему је њена невоља. Мајка је била изненађена јер је Див изгледао као залутали царевић који је спасао Трнову Ружицу. Признала је да су њена деца непослушна и да се због тога  могу наћи у невољи. Див се весело насмејао и рекао да постоје два начина да помогне: може да их стави у свој џак да их мало провоза по небеским стазама и да им успут исприча приче које су лековите за све несташлуке;  или  чаробном дејством чудотворног прута,  кога  су људи  од милоште прозвали „Мирко“. Својом великом руком извадио је прутић из џака и показао га мајци.

Мајка се размислила шта би било најбоље за њену децу. Одлучила се за чаробни лековити прутић, који је у њеној руци стајао усправно и весело намигнуо деци која су вирила иза завесе. Захвалила се Диву  на помоћи. Чаробњак је махнуо штапом и већ је био далеко од терасе на којој се одиграо овај догађај.

Деца су у великом страху слушала овај разговор, од кога им се дизала коса на глави, а у грудима срце ударало као звоно.

            Мајка је и даље стајала на тераси и гледала  према планини куда је овај чудан створ одлетео. Затим је ушла у кухињу и наставила да кува ручак. Из собе су се чули весели дечији гласови. Чинило се као да се на тераси  ништа није ни догодило и да је све то био  само један сан.

Пролазили су дани. Ива и Бане би се сетили Дива сваки пут када су на полици угледали прут који је горе беспослен дремао. Причали су другој деци да су стварно видели правог Дива на тераси свога стана.

            Заиста, у свим шумама света налазе се добри Дивови који су изабрали тај чаробни позив чувара дечијег царства. О њима  је испричано мнноооого прича, јер је сваки човек (У детињству)?????, кад док??? је био дете, имао свог доброг и лошег ДИИВВА.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: