U HRISTOVOM STROJU

Veruj u Boga i nećeš videti tamu,

ne boj se, nasmejan idi prema hramu.

U božiju kuću nedeljom svrati,

snagom molite duhovno se obogati.

Radost svoju nemoj tada da si skrivao,

samim svojim prisustvom, Boga si darivao.

Ne stidi si džepa praznog,

poroku odoli, poštedi sebe greha raznog.

Ne otimaj tuđe, na bližnjega ne viči,

pošten budi, k'o što Hristu doliči.

Bolje biti siromah i verovati u sveto trojstvo,

nego za šaku dukata prodati obraz i čojstvo.

Dukati i biseri nisu bitni,

pred Bogom svi smo sitni.

Dal' jeo kavijer, il' jeo proju,

svi smo u Hristovom stroju.

Uspeh izgrađen na tuđoj nesreći,

brzo će iz tvog života pobeći.

Na tuđu sreću ne gazi svojom nogom,

slavi, posti, pričesti se, živi sa Bogom.

Nevernika Đavo brzo spazi,

ne dozvoli zlu da te porazi.

Nek ti duša ko ikona blista,

hrabro koračaj stopama Hrista.

Ako veruješ u Boga, nemaš čega da se bojiš,

živiš po božijoj pravdi, uspravno stojiš.

Bajonetom i puškom, slobodno nek prete,

snaga vere izbaviće te, Gospod tebe srete.

Kad po zlu krene, kad vreba te zmija ljuta,

znaj da nisi sam, samo prekrsti se tri puta.

Vera će ti pomoći da osetiš slobodu,

nikad ne gubi Veru, Slava Gospodu.

ODA SELjAKU

Kad puškom jabuku gađaju,

kad se zbog međa svađaju.

Seljaci to čine u gospodskom maniru,

Seljaci odogojeni na grozdu, pršuti i siru.

Seljak vredi ko dragulj, uzoran otac deci,

ljubi se slavski kolač, poštuju se Sveci.

Od Seljaka nema većeg patriote,

Seljak je oličenje hrabrosti i dobrote.

Da nije seljačkog rada i truda,

davno bi umrla rodna gruda.

Seljak skroman, pošten u duši,

sa vukovima prezimi, Bogu pevuši.

Opanak, šajkaču, grumen planine Tare,

Seljak ne bi prodao ni za zlato, ni za pare.

Seljak otadžbinu brani od smrti ne preza,

čuvaj Bože Seljaka hrabrog srpskog viteza.

KAD SE VRATIŠ U RODNO SELO

Kad se vratiš u rodno selo,

do crkve prvo svrati,

molitvom operi svoje telo.

Nisi bio tu za krsnu slavu.

umočio si u greh, komad svog bića,

međ ikonama pronađi svog Sveca,

darivaj ga nečim, makar to bila sića.

Pred zadrugom srešćeš ljude,

na hartiji sudžuk, u flaši mučenica,

što im grla prži.

Ne gledaj ih sa visine,

to što je tebi mrsko,

to njih u životu drži.

Stisni im ruku,

za zdravlje upitaj ih prvi,

te krvave oči od nekud te pamte,

sedi sa njima, njihov si, po govoru, po krvi.

Tvoja je majka suzama kosu prala,

zbog tebe prepolovila se jadna.

Kaješ li se barem malo?

Pričaš joj o velikoj sreći,

a sve što si stekao u jedan džep ti stalo.

Uzalud si u tuđini celi svet ćario,

i bez para majci si mio,

željna je da te privije na grudi

i poljubi u čelo ko kad si dečak bio.

Stidiš se opanaka,

a iz njih si utekao juče,

ne beži iz seljačke kože, ne glumi gospodu,

tamo gde si prvi put okusio majčino mleko,

tamo gen sam te vuče.

Mrštiš se kad ti spomenu,

pršutu, kajmak i mladi sir,

pljunuo si na svoje korene,

tuđinu jedeš iz šake,

duša tvoja neće naći mir.

PODELITE OVAJ TEKST NA: