JESMO LI TO SANjALI
Prve zube i trzaj kvake
reci mi,
jesmo li to sanjali?
Prekasno promenjen kanal
kolone tela gelere
na prozorima krstove od selotejpa
sirene i redove
ćebad i podrume
mucanje i ćutanje,
jesmo li to sanjali?
Mladost bez mora,
starost bez dostojanstva
pelene i kablove
obmotane oko nogu, ruku, guše
privezani sa obe strane ograde
da ne mrdnemo
i svu tu zlu krv od koje se ne umire
niti se živi,
reci mi,
jesmo li to sanjali?
LUDI SPASOJE
Ne hranite mesom golubove
grdio je Ludi Spasoje,
ali već je bilo kasno.
Crni barjaci su umarširali u selo
njegovih reči se niko nije sećao.
Sedeo je na pragu i grčio prste
pokojna mati mu govorila,
ajde Spaso kuću da prodamo
nije hteo ni da čuje.
Kad je zapucalo
raširio je ruke ka nebu
pevao dok poslednja greda
na krovu nije izgorela,
onda je zaćutao.
Zatekli su ga u garežu
ruke nije mogao da spusti
širio ih je da zagradi prazninu
gde je nekad bila kapija.
I neprijatelju se stužilo
pustili su ga bosog niz padinu
da sustigne kolonu
koja se za njim
nije imala kad osvrtati.
LAVEŽI
Laveži laveži
raznosi ih vetar sa vrleti na vrlet
vijaju ih sami starci
štapovima po vazduhu
proklinju se sa kućnog praga
kako otvore oči
Laveži kao lava
sjurili se niz padine
sagoreli žito i kombinate
očerupali strašilo u kombinezonu
u jarak ga gurnuli i zalili odozgo
otkopaju ga tek da vide
koliko se raspalo
Laveži se rasuli
ušunjali u molitve i čitanke
pokosili šume i mladost
lica izgrebali kose počupali
nagrizli kletvom džigerice
malo im bilo pa još odjekuju
za točkom što su sami otisnuli
Laveži ko laži
zaveli pa raselili
po tuđini gde se pred decom ćuti.
Ostao je samo
beskrajni plavi krug
i u njemu krnjava petokraka
oglodana
sa svih strana.
