ЈЕСМО ЛИ ТО САЊАЛИ
Прве зубе и трзај кваке
реци ми,
јесмо ли то сањали?
Прекасно промењен канал
колоне тела гелере
на прозорима крстове од селотејпа
сирене и редове
ћебад и подруме
муцање и ћутање,
јесмо ли то сањали?
Младост без мора,
старост без достојанства
пелене и каблове
обмотане око ногу, руку, гуше
привезани са обе стране ограде
да не мрднемо
и сву ту злу крв од које се не умире
нити се живи,
реци ми,
јесмо ли то сањали?
ЛУДИ СПАСОЈЕ
Не храните месом голубове
грдио је Луди Спасоје,
али већ је било касно.
Црни барјаци су умарширали у село
његових речи се нико није сећао.
Седео је на прагу и грчио прсте
покојна мати му говорила,
ајде Спасо кућу да продамо
није хтео ни да чује.
Кад је запуцало
раширио је руке ка небу
певао док последња греда
на крову није изгорела,
онда је заћутао.
Затекли су га у гарежу
руке није могао да спусти
ширио их је да загради празнину
где је некад била капија.
И непријатељу се стужило
пустили су га босог низ падину
да сустигне колону
која се за њим
није имала кад освртати.
ЛАВЕЖИ
Лавежи лавежи
разноси их ветар са врлети на врлет
вијају их сами старци
штаповима по ваздуху
проклињу се са кућног прага
како отворе очи
Лавежи као лава
сјурили се низ падине
сагорели жито и комбинате
очерупали страшило у комбинезону
у јарак га гурнули и залили одозго
откопају га тек да виде
колико се распало
Лавежи се расули
ушуњали у молитве и читанке
покосили шуме и младост
лица изгребали косе почупали
нагризли клетвом џигерице
мало им било па још одјекују
за точком што су сами отиснули
Лавежи ко лажи
завели па раселили
по туђини где се пред децом ћути.
Остао је само
бескрајни плави круг
и у њему крњава петокрака
оглодана
са свих страна.
