detalj slike: KRK Art dizajn

 

MOGUĆNOST ROMANTIZMA XXI VEKA

 

Logičari bi povodom upotrebe pojma umetnik od strane većine današnjih estetičara na jedan način, i upotrebe pojma umetnik od strane postmodernista i verista na drugi način, zaključili da se kod dve strane ne podrazumeva isti sadržaj pod pojmom umetnik. A tamo gde se pod nekim pojmom ne podrazumeva isti sadržaj, onda i nema sukoba. Jer da bismo se sukobili u mišljenju, moramo pod pojmovima isto misliti.

Johan Georg Haman je u svoje vreme smatrao da  ispod površine njegovog očigledno elegantnog veka postoje mnoge mračne sile. Haman je u svom vremenu bio predstavnik revolta kvaliteta protiv kvantiteta. Po Hamanu, Bog nije geometar, matematičar nego pesnik. U svoje vreme, Haman je smatran čudakom, možda i ludakom. Sam Kant mu je skretao pažnju na naučna otkrića i značaj astronomije. Hamanove reakcije su bile da bi najradije uništio astronomiju kao nauku, jer je smatrao da više neće biti čudesa u svemiru. Haman je tada delovao možda kao neko ko ne razume neminovnost razvitka nauke, ali njegove ideje danas sve više postaju deo svesti o umetnosti jednog broja savremenih estetičara.

Jedan od Hamanovih stavova je bio i taj da kada bi se nauke primenile na ljudsko društvo one bi dovele do velike birokratizacije. Haman je i smatrao da ljudsko biće, kako su ga zamislili mislioci prosvećenosti, predstavlja jednu vrstu„ekonomskog čoveka“, beživotnog bića koje sve manje ima kontakta sa drugim ljudskim bićima, sa kojima je Haman želeo da se druži svakodnevno. Suština Hamanovog učenja je sadržana u stavu: „uništiti hir i maštu umetnosti znači biti ubica, i spletkariti protiv umetnosti, života i časti“.[1]

Znatan je Herderov uticaj na čitav romantičarski pokret i umetnike. Vrlo je značajno što je Herder zapravo uveo u estetiku i umetnost pojam ekspresionizma, odnosno pravo umetnika kao ljudskih bića da se izraze u smislu njihove istinske i pune prirode. Herder je ukazao na to da ako umetnik ne izražava svoju punu i istinsku prirodu, onda je time sputao i osakatio sebe i ograničio i umanjio svoju energiju. I Haman i Herder su smatrali da je umetničko delo ekspresija nekog čoveka; da je umetničko delo glas jednog ljudskog bića koje se obraća drugim ljudskim bićima. Ono što su romantičari i brojni umetnici pozdravili u Kantovoj filozofiji bilo je potpuno poricanje determinizma i njegovo naglašavanje koliko je važna ljudska volja. To je ono što se zove autonomija. Hetro­no­mija bi podrazumevala to kad bi nas brojni spoljni činioci (fizički, emocionalni)  kao stihija bacali ili nosili niz tok života. Stoga danas, treba da ukažemo na to da je estetika nemačkog idealizma jedna od važnih poluga u suočavanju darovitih i snažnih umetničkih ličnosti sa sociološko-patološkom pojavom u XXI veku, koja podrazumeva olako dodeljivanje naziva umetnik, pesnik, slikar ljudima koji ga ne zaslužuju.

Treba ukazati i na pojavu i pokušaj da se pisanje esejističkih stavova u stihu od strane učenih proglasi za umetnost, što je nedopustivi nonsens. Značaj i zadatak estetike u XXI veku će upravo i dalje biti u saglasju sa Kantovom idejom, izjasniti se  i ukazati na to šta umetnost nije i ne sme da bude. U skladu sa napred iznetim stavovima,  ustvrdila bih da će se u XXI veku realizovati romantizam XXI veka. U kom obimu će se to dogoditi, sada je teško reći. Izvesno je, međutim, da će u XXI veku delovati i snažne ličnosti umetnika koje će, u Bajronovom duhu, uz snagu svoga dela biti privržene dvema vrednostima: snazi volje i odsustvu strukture sveta kojoj se moramo prilagoditi. Uvek će, u svim epohama, pa i u XXI veku, postojati nadmoćne osobe koje će zahvaljujući svojoj neukrotivoj volji nametnuti sebe svetu.

 

---

[1]Berlin, I., Koreni romantizma, Službeni glasnik, Beograd, 2012, str. 59.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: