|
|
|
 | Vladimir Radovanović | |
| |
Odsjaj u bari
Pocepana kesa iz koje je virila knjiga, kao strelica-putokaz usmeravala je Martinovu nemisao u nepokretu. Na trenutak pomislio je da lagani teret, ispisane mudrosti prevagnuo je, podigao do oblaka olovnu prazninu natopljenu dugim, sitnim kapima. Na trenutak, smisao je u stisnutoj šaci desne ruke pokrenula tok borbe.
Uzalud, natopljena olovna praznina, ubrzo je odbacila sve mukom učinjeno. Nataložena teskoba, bes i ... , neprekidne trake praznine u bliskom sećanju progutale su sve vidljivo.
Koraci su bili lutajući, kružni i besmisleni. Krug se sužavao u kretanju i postajao je na izgled ravna linija bez kraja. Iza svakog sledećeg, mrak je bio tamniji, svaka vidljivost bledela je. Pod koracima, nije se nazirao put, samo su odzvanjali udarci raspršenih kapi...
Podignute desne ruke u pokušaju, da dodirne oblak. Oblik je izgubio smisao, legao je i pokrio se površinom ustajale žive vode.
Zaspao je u odsjaju. Visoko iznad noćnih oblaka, na rasutoj prašini zvezda... Odsjaj je bio jasan i vidljiv. Ogledalo beskraja sijalo je.
Bara je bila bez talasa, poslednje kapi odavno su je ispunile.
|
