FILOZOFIJA POTREBA VREMENA, razgovor sa Ivanom Vučkovićem

Jedan od važnih predmeta tokom formalnog obrazovanja je i filozofija, a u gimnazijama tu je i logika, kao zasebna oblast izučavanja. Ovi predmeti su od izuzetnog značaja za mlade, jer ne samo da šire njihovo obrazovanje, već utiču i na razvoj kritičke misli, analitičnog zaključivanja, pospešuju retoričke sposobnosti. Učenici možda odmah ne shvataju značaj koji ovaj predmet donosi, ali docnije veštine koje su stekli na časovima i informacije koje su dobili primenjuju u daljem obrazovanju ili na poslovima koje obavljaju.

Master filozofije i profesor Ivan Vučković je u ovom razgovoru govorio o vrednostima filozofije kao predmeta u našim školama, ali i neretkom izostanku temeljnijeg izučavanja srpskih filozofa.(fpto: privatna arhiva)

Razgovor vodila: Branka Selaković - Beograd - Bor 17. decembar 2021.

- U kakvoj je poziciji filozofija, kao nauka, u svetu, ali i kod nas?

- Filozofija je, čini se, ne samo institucionalizovana već je nažalost postala, u okviru zvaničnih institucija, najčešće nešto što izvorno verovatno nikada ne bi pristala da bude - intelektualno zadovoljenje određenih formalnih potreba za napredovanjem u karijeri u vidu poboljšanja titule (šta je, dakle, potrebno uraditi da sutra više ne budem magistar već doktor i sl.)

Naravno, nije uvek ovako - toga ima i biće a diferentna specifika „differentia specifica“ između onoga što vredi u okviru filozofskih nauka i onoga što je šablon se upravo mora ogledati u onome što se naziva "potreba vremena" - filozof mora da razume i objasni pre svega svoje vreme i ono što će doći. Tumačiti recimo pojam filiokve „filioque“ je lepo i značajno ali, ukoliko se ni najmanje ne osvrnemo na naše vreme, ono čime se bavimo nije filozofija koja nam je potrebna već neka vrsta istorije misli. Zbog toga sam sklon da pravim razliku između filozofa i filozofskog radnika (u tekstu pod sličnim nazivom koji je objavljen u Švajcarskoj sam ukratko bio objasnio detalje).

Takođe, neretko sam se sukobljavao u mišljenju sa kolegama, profesorima, direktorima različitih institucija... Kao što reče otprilike i Rembrant - ne mogu da se prilagodim onome što neko od mene traži samo zato što je to poželjno. Da sam, dakle, hteo da budem poslušan već bih predavao na fakultetu i bio doktor. Ipak, nikada nisam bio konformista ili poltron. To jednostavno nisam ja a povremeno volim da stanem ispred ogledala a da ugledam sebe a ne nekog klimoglavca ili ulizicu. Ono što mora da se uradi - to mora da se uradi i tu nema kompromisa - "...nek po cveću žene gaze a trnje je za čoveka" (Đ. Jakšić)

- Koliko se na katedrama za filozofiju u Srbiji proučavaju dela naših filozofa?

Vrlo malo. Tokom mojih studija - okvirno smo pomenuli nekoliko. Mislim da nije drugačije ni danas. Ja sam samoinicijativno izučavao Božidara Kneževića, Nikolu Miloševića i druge. Mi svoje intelektualace ne cenimo mnogo.

- Zbog čega je filozofija važna u formalnom obrazovanju mladih?

Filozofija, kao veština argumentovanog mišljenja, ne samo da je potrebna mladima u okviru opšte kulture već ih ona izgrađuje kao misleća bića. Pored ostalog, ukoliko mladi na vreme shvate da u okviru društvenih pitanja najčešće nema konačnih rešenja već je uvek potrebno voditi iznova i iznova otvorenu diskusiju, onda se gase predrasude a javlja razumevanje slike sveta.

Svako konačno rešenje pitanja o lepom u umetnosti, o državnom uređenju, o eutanaziji i sl. jeste svojevrsni "intelektualni fašizam". Filozofija ima za zadatak da takva rešenja spreči. Čovek mora stalno preispitivati sebe, svoje stavove i svoje postupke.

- Ipak, broj časova se smanjuje u stručnim srednjim školama, a to utiče ne samo na buduće generacije već i na profesore.

Tačno, očigledno je da, baš iz gore navedenog, filozofija smeta. Kada se vratimo na početke, vidimo da je i tada  smetala. Heraklit je bio "mračni", Sokrat je pogubljen, Boetije zatvoren, Đordano Bruno spaljen, Spinoza ekskomuniciran...

- Koja oblast vas kao filozofa i profesora posebno interesuje?

Najviše se bavim onim što se popularno šire naziva egzistencijalizam.

Verujem da ću uskoro završiti knjigu ("Alber Kami i filozofija apsurda"). Poslednjih godina, radim pre svega na Kamiju a posredno na Ničeu, Isaiji Berlinu, Hani Arent i drugima.

Takođe, izučavao sam nedavno i filozofiju propagande (pre svega u okviru drugog svetskog rata) i filozofiju obrazovanja.

To je najkraće.

Trenutno čitam "Kulturu i društvo" (Markuze), "Ivana Denisoviča" odnosno Solženjicina i biografiju Džonija Keša.

PODELITE OVAJ TEKST NA: