ALO, DAJ PARE
Moja porodica se brzo prilagođavala izazovima novih tehnologija skrivenih u mobilnom telefonu. Supruga se, doduše, dugo opirala ovom izazovu, pa je na početku karijere vlasnice mobilnog telefona reagovala vrlo čudno. Kada bi u njenoj torbi zazvonio telefon, ona je bacala torbu uplašena nepoznatim zvukom. U drugoj fazi je celu torbu prinosila na uho, a u trećoj fazi je, nakon zvonjave, istresala torbu na asfalt u potrazi za telefonom.
Danas je iskusni korisnik mobilne telefonije koji ume da pozove nepoznati broj i da se odazove nakon nečijeg poziva. Istini za volju, ne ume da šalje poruke, ali to nadoknađuje sočnom pričom koju je teško spakovati u pisanu formu.
Ceo uvod sam napravio zbog muke koja me sustigla ne zbog mobilnog, već zbog stabilnog telefona. Jednog meseca stigao je enormno visok račun, pa je supruga otišla u poštu da im se... bolje da ne pominjem njen izraz. Tamo su joj pokazali listingu poziva na kome se stalno ponavljao nepoznati broj.
-Izvinite, ja ne znam čiji je ovo broj.
-Taj broj je registrovan u Gvineji Bisao.
-Ali, mi nemamo nikoga u Gvineji Bisao.
-Da li imate decu?
-Imam tri sina i muža.
-Pitajte njih koga imaju u Gvineji Bisao. Tačnije, to je broj „vruće linije“.
Moja supruga je pobelela, dali su joj šećer i vodu, malo je osvežili i pustili na ulicu.
Odlučio sam da rešim ovaj slučaj, pa sam održao hitan sastanak muškog dela porodice. Na počeku sastanka sam upoznao sinove sa novonastalom situacijom: neko od njih koristi „vruću liniju“.
-Ko od nas četvorice ima ribu? – pitao sam jezikom njihove generacije.
Najstariji sin, stariji blizanac i ja, podigli smo dva po prsta. Mlađi blizanac je gunđao i zatim napustio sastanak praćen zajedničkim zaključkom tri preostala muška člana porodice Bulić: „Sram te bilo!“
Zatim je otišao i stariji blizanac. Bio je srećan, jer je imao materijala za dvomesečno izluđivanje mlađeg brata.
-Znao sam. Nema devojku, pa ga pali telefonsko šaputanje – rekao sam razočarano.
-Ćale, keva se ne računa – rekao je moj najstariji sin i izašao iz sobe.
