АЛО, ДАЈ ПАРЕ
Моја породица се брзо прилагођавала изазовима нових технологија скривених у мобилном телефону. Супруга се, додуше, дуго опирала овом изазову, па је на почетку каријере власнице мобилног телефона реаговала врло чудно. Када би у њеној торби зазвонио телефон, она је бацала торбу уплашена непознатим звуком. У другој фази је целу торбу приносила на ухо, а у трећој фази је, након звоњаве, истресала торбу на асфалт у потрази за телефоном.
Данас је искусни корисник мобилне телефоније који уме да позове непознати број и да се одазове након нечијег позива. Истини за вољу, не уме да шаље поруке, али то надокнађује сочном причом коју је тешко спаковати у писану форму.
Цео увод сам направио због муке која ме сустигла не због мобилног, већ због стабилног телефона. Једног месеца стигао је енормно висок рачун, па је супруга отишла у пошту да им се... боље да не помињем њен израз. Тамо су јој показали листингу позива на коме се стално понављао непознати број.
-Извините, ја не знам чији је ово број.
-Тај број је регистрован у Гвинеји Бисао.
-Али, ми немамо никога у Гвинеји Бисао.
-Да ли имате децу?
-Имам три сина и мужа.
-Питајте њих кога имају у Гвинеји Бисао. Тачније, то је број „вруће линије“.
Моја супруга је побелела, дали су јој шећер и воду, мало је освежили и пустили на улицу.
Одлучио сам да решим овај случај, па сам одржао хитан састанак мушког дела породице. На почеку састанка сам упознао синове са новонасталом ситуацијом: неко од њих користи „врућу линију“.
-Ко од нас четворице има рибу? – питао сам језиком њихове генерације.
Најстарији син, старији близанац и ја, подигли смо два по прста. Млађи близанац је гунђао и затим напустио састанак праћен заједничким закључком три преостала мушка члана породице Булић: „Срам те било!“
Затим је отишао и старији близанац. Био је срећан, јер је имао материјала за двомесечно излуђивање млађег брата.
-Знао сам. Нема девојку, па га пали телефонско шапутање – рекао сам разочарано.
-Ћале, кева се не рачуна – рекао је мој најстарији син и изашао из собе.
