PUTNIK
Putujem, dolazim, udišem, ne stajem.
Putujem, plačem, prestajem, ne stajem.
Putujem, rastem, saznajem, ne stajem.
Putujem, učim, prihvatam, ne stajem.
Putujem, ljubim, letim, ne stajem.
Putujem, patim, osluškujem, ne stajem.
Putujem, volim, grlim, ne stajem.
Putujem, gradim, pevam, ne stajem.
Putujem, padam, ustajem, ne stajem.
Putujem, ratujem, pobeđujem, ne stajem.
Putujem, zastajem, prepoznajem, ne stajem.
Putujem, predajem, mudrujem, ne stajem.
Putujem, sedim, razumem, ne stajem.
Putujem, nestajem, odlazim, ne stajem.
Putujem....
LjUBIČASTI MESEC
Umorna sam od velikih snova,
odlazim od zlih ljudi,
od sutra menjam sve,
eho moje duše me budi.
Odbijam da verujem
onome što mi za ljubav sudi,
oprostiću mu, volela sam ga,
znao je srce da mi uzbudi.
Samoća će mi pomoći
da potražim svoju snagu,
izdržaću, boleće me,
ali neću pasti pod noge vragu.
Mračnu tajnu sakriću
vešto u svome tragu,
senku što me prati
ostaviću na kućnom pragu.
Pogledom ću probuditi,
na crnom nebu zvezdu sjajnu,
ona će mi otkriti
Božansku dobro čuvanu tajnu.
„Zasvetleće ljubičasti Mesec
i promeniće ljudsku sudbinu očajnu,
a oni koji vide tuđu bol i patnju,
dobiće od anđela ljubav trajnu.“
Potražiću i skupiću želje svoje
na jednom mestu,
zasladiću dane osmehom,
činiću to iskreno i često.
Darivaću dobrotu
i u duši će mi hrabrost doći na presto,
otkriću ljubav, vladaću svetom,
činiće se da je strah nestô.
Ti sada ne treba da hodaš,
nosiću te u srcu svome,
zli ljudi me naučiše lekciju,
a od sada će biti po mome.
Dragi moj, Mesec je ljubičast
pričaću ti i pevati o tome,
da znaš kako moćno, kako snažno,
osmeh i ljubav tugu lome.
Pogledom ću probuditi
na crnom nebu zvezdu sjajnu,
ona će mi otkriti
Božansku dobro čuvanu tajnu.
„Zasvetleće ljubičasti Mesec
i promeniće ljudsku sudbinu očajnu,
a oni koji vide tuđu bol i patnju,
dobiće od anđela ljubav trajnu.“
KAFANSKOJ PEVAČICI
Osećam da sam raspet,
lagano nestajem
iz ovog sveta lažne nade.
Odlazim, ne znam kud,
ali znam da ni tamo
ne želim izgubiti nežnost,
niti zapostaviti ovo dete
u meni koje mašta.
Zato tražim od neba
da mi dozvoli
još jedan dan za želje
koje ne moraju biti tajne,
da sanjam po danu,
sedeći kraj tebe,
o početku nove setve,
negde daleko, gde bela svetlost
seme života večno greje.
Veru u tvoju ljubav
iskušava mi
gorčina u ustima
nastala od strasti,
i ona tiha žudnja
prikrivena zanosom,
za koju se plašim
da će mi ukrasti
osećaj slasti
davnih,
nikad zaboravljenih poljubaca
i svilenih dodira
koji su ostali zarobljeni
ovde,
u kafanskom dimu,
pesmi i igri
u zanosnom ritmu.
Duša mi je prenela poruku neba,
ovo je moje poslednje veče.
Dok nalivam zdravicu u kristalnu čašu
rukama je ne držim,
usnama je ne milujem,
iz nje piće nestaje,
a niti ga prosipam
niti ga pijem.
Žeđ za ljubavlju
plamen u meni pali,
alkohol sâm isparava,
samoća odlaska poslednju želju traži.
Nek zazveče daire
na kukovima tvojim
hoću da pamtim ovaj svet
po vatrenom plesu
i glasu na usnama sočnim.
Odlazim!
