TAJNA
Ti si moja tajna, jedina i kobna,
O kojoj još vredi ćutati svom snagom,
Prezrena od sveta, svoja, nepodobna
Za utvare ove sa pameću nagom.
Spotiču se o nas na svakom koraku
Ne sluteći da smo tajna obostrana,
Svetionik smisla u najcrnjem mraku
Duševne teskobe, duhovnog bezdana.
Konačno me tače i učini jačim
Mir što strah bezimen kasapi i melje,
Dok te u sutone krvomodre svlačim
Svi sem nas u nama vide prijatelje.
Zavetovani na doživotnu ćutnju
Trošimo još jedan život uporedno,
Otporni na zavist, pakost ili ljutnju
Božiju i ljudsku – ostajemo jedno!
POSVETA
Tebi koja nisi kô ostale žene,
Koja zračiš nekim arhidostojanstvom
Sabijenim u bezdan dijamantske zjene
Čiji sjaj ne bledi sa retkim pijanstvom.
Tebi koja tugu pesmom razvodnjavaš
I učiš da život dar je nesamerljiv,
Kad zasijaš srećom Nebesa odavaš –
Trag si Neprolaznog, jasan i uverljiv.
Tebi u kojoj se stapa raznoliko,
Bezazlenost klinke i mudrost imama,
Koja celim bićem svedočiš kô niko
Da žena još uvek može biti Dama.
Tebi koja si me bodrila dobrotom
Kad su crvi sumnje glodali mi kosti,
Nadahnula da pred svakim idiotom
Izustim reč lepu „umjesto gluposti.”
Tebi što u oku skrivaš okeane,
Vizantijsko plava nebeska prostranstva,
Da te seti na nas, tek sad opevane,
I period ovaj – više od drugarstva.
TRAG
Ti si trag blaženstva nebeske Lepote,
U čijem se oku već naziru puti
Ka raju gde večnost vremenu se ote
I pred čijim sjajem razum smerno ćuti.
Ti si trag za kojim samovoljno ide
Moje srce smelo bez straha od suda
Logike i ljudi što se još ne stide
Sve pameti svoje, niti mene luda.
Ti si trag u magli nedostojnih strasti,
Koji vodi izvan pogibelji greha,
U svet gde će duša sa Suštinom srasti
Daleko od ove prolaznosti eha
U kojem je žagor hudih odjekivô,
Gde sam se i mrtav osećao živo.
