detalj slike: KRK Art dizajn

Miris duše predaka

Moja je zemlja natopljena krvlju,

i ona memlja što iz nje izdiše,

nije od vlage, nije ni od snega,

nije ni od rose ni od kiše.

Iz moje zemlje miriše tamjan,

vojnički tain, barut i opanci,

to što se memlji, to je semenje,

mirišu preci, ratnici, seljaci!

Moja je zemlja omeđena kostima,

posađenim u nju k o da nisu

naše,

na Srbina večito ko gladni

kurjaci,

sve vojske sveta udaraše!

Već više od pola nas je nestalo,

čuvajući ognjište, slavu i

kućište,

ne dade Šumadinac  lako u svoje,

Jer to mu bre đedovi ostaviše!

Moja je zemlja okrštena krstom,

u kori hrastova u sred luga,

opravoslavljena, osveštana

molitvom

vinom i hlebom i žitom ispod

pluga!

Moja je zemlja osrbljena

spomenjem,

neznanih ustanika pokraj svakog

puta,

prekopana, opkopana, obeležena

kamenjem,

Srbin je Pravoslavac,

čuvarkuća, guja ljuta!

PODELITE OVAJ TEKST NA: