детаљ слике: КРК Арт дизајн

Мирис душе предака

Моја је земља натопљена крвљу,

и она мемља што из ње издише,

није од влаге, није ни од снега,

није ни од росе ни од кише.

Из моје земље мирише тамјан,

војнички таин, барут и опанци,

то што се мемљи, то је семење,

миришу преци, ратници, сељаци!

Моја је земља омеђена костима,

посађеним у њу к о да нису

наше,

на Србина вечито ко гладни

курјаци,

све војске света удараше!

Већ више од пола нас је нестало,

чувајући огњиште, славу и

кућиште,

не даде Шумадинац  лако у своје,

Јер то му бре ђедови оставише!

Моја је земља окрштена крстом,

у кори храстова у сред луга,

оправослављена, освештана

молитвом

вином и хлебом и житом испод

плуга!

Моја је земља осрбљена

спомењем,

незнаних устаника покрај сваког

пута,

прекопана, опкопана, обележена

камењем,

Србин је Православац,

чуваркућа, гуја љута!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: