PRIČA O OGLEDALU
Ko još ne zna bajku o čarobnom ogledalu koje je svetlucalo u ruci zle maćehe i koje nije moglo sakriti istinu da je Snežana najlepša na svetu. Ima li devojčice u čijoj se tašni ne nalazi ogledalce? Kad god ga izvadi, svaka od njih mu se nasmeje, pući usne u poljubac, razvlači šiške preko gustih obrva. Zatim zatvara kutijicu radosno, kao da je svaka čula ono bajno:“Ti si najlepša na svetu!“
O ogledalu i njegovim moćima ispredeno je mnogo priča. Jednu zanimljivu priču ispričala je baka Milica svom unuku Savi dok su sedeli u Velikom parku.
„U jednoj kući na širokom zidu visilo je ogledalo. Iz raskošnog rama sijalo je njegovo sjajno lice. Rano se budilo, jer su se ukućani jedan za drugim ogledali i doterivali pre odlaska na posao. Prilazili su mu sasvim blizu, slali mu poljupce, mrštili se, kravatu pritezali, šešir nameštali i tako u nedogled. Sve je to trajalo, a ono je strpljivo stajalo na mestu očekujući da na kraju od svakog dobije osmeh. Ogledalo je volelo tu jutarnju predstavu i znalo je da posle toga sledi vreme mira i tišine kada može slobodno da razgleda kako se sunčevi zraci pomaljaju i kroz staklo ulaze u kuću, kako se budi cveće u saksijama, kako vaza na komodi doteruje svoje raskošne šare.
Onda se odjednom začuo dečakov glas. Ogledalo se obradova što se Sava probudio i što će uskoro cela kuća odzvanjati njegovom smehom.
Ali, to jutro sve je bilo drugačije! Sava je bio neraspoložen i mrzovoljan. Za ruku ga je vodio deda. Nije dečak hteo da korača niz stepenice, već je preskakao po dve odjednom .Deda ga je čvrsto pridržavao za ruku. Kada su stigli do ogledala, mrgud je podigao nogu i šutnuo po staklu. „Ne!!!“ viknuo je deda. Dečak se namrgodio i stao kao ukopan. Onda je rukom udario po ogledalu, koje se zaista prestravilo.
„Šta se to događa?“, pitala je baka iz kuhinje. Upravo kad je deda hteo da kaže šta se to događa u hodniku, dečak je za tren dohvatio ključeve sa komode i svom snagom udario po ogledalu. .Ono je ciknulo bolno i dve tanke linije su se pokazale na njegovom lepom licu. Skočio je deda, uhvatio mrguda za ruku i po stisnutim zubima videlo se da će upravo ščepati dečakovo uvo. Ali, tada se pojavila baka i dečaka povukla u krilo .“
„Bako, bako, da li se taj dečak zvao Sava?“ upitao je dečak na klupi.
„Pa tako nekako, nisam baš sigurna, rekla je baka i svojom mekom i nežnom rukom pomilovala unuka.
Sava je bio srećan jer baka uvek razume njegove nestašluke i čuva njegove tajne.
A deda?! Kad god prođe pored novog ogledala podigne prst prema krivcu.
