 | Đorđe Simić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
iza vrata
zauvek smo deca
šćućurena u gnezdu
probranih uspomena
usled straha
ne osetimo da
škripi pod stopalom
daska
koju nazivali smo
kućnim pragom
što duže gledamo
truli, rasipa se
sve iza vrata
sunovrat
u senci pupka
nutrina se kovitla
čuješ li da
i zidovi ržu
goli, uljuljkani
soba diše ubrzano
i sve se vrti
dok tonemo
u jamu
kroz noć
put do kotla
o kojem svet bruji
popločan je
mesom usana
ožalošćeni
oče, ljutiš li se
što svirepo ubijao sam
sve tragove tvoga lika
koje nasledio sam
preživela su
slova tvoga prezimena
i ista krvna grupa
u dokumentima
sudbinu koju poželeo nisi
ni najgorim neprijateljima
u inat tebi
misliš da birao sam
oče, mrziš li me kada
pomisliš na to da
unuka od sina jedinoga
nećeš imati nikada
oplakuješ li ga
više nego ja
