 | Ђорђе Симић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
иза врата
заувек смо деца
шћућурена у гнезду
пробраних успомена
услед страха
не осетимо да
шкрипи под стопалом
даска
коју називали смо
кућним прагом
што дуже гледамо
трули, расипа се
све иза врата
суноврат
у сенци пупка
нутрина се ковитла
чујеш ли да
и зидови ржу
голи, уљуљкани
соба дише убрзано
и све се врти
док тонемо
у јаму
кроз ноћ
пут до котла
о којем свет бруји
поплочан је
месом усана
ожалошћени
оче, љутиш ли се
што свирепо убијао сам
све трагове твога лика
које наследио сам
преживела су
слова твога презимена
и иста крвна група
у документима
судбину коју пожелео ниси
ни најгорим непријатељима
у инат теби
мислиш да бирао сам
оче, мрзиш ли ме када
помислиш на то да
унука од сина јединога
нећеш имати никада
оплакујеш ли га
више него ја
