DOKTOR PROGRAMER
Uz pomoć prijatelja u Čikagu, upoznala sam Nadu i Ranka Šćepovića. Za mene je to bila velika čast. Ranko ima oštećen vid, degradaciju makule. Legally blind, rekli bi u Americi. Sa samo pet posto vida pravio je i još pravi čuda. Dokaz da nema problema koji može da zaustavi volju...
Lekar, sa skoro petnaest godina iskustva u Specijalnoj bolnici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na Koševu, nakon rata u Bosni i Hercegovini, obreo se u Americi. O pozivu lekara nije više mogao da sanja. I da mu je vid u redu morao bi da polaže silne ispite kako bi obavljao taj posao u stranoj državi. Sve bi to značilo još nekoliko godina teškog zalaganja. Poslovi koji su mu bili na raspolaganju nisu zadovoljavali njegov intelektualni nivo i radoznalost. Poslodavci su zahtevali prekvalifikaciju i dodatnu edukaciju. Jednom je pročitao oglas da na lokalnom univerzitetu traže čuvara leševa, na kojima su se obučavali budući lekari. Malo je falilo da se prijavi, ali na sreću sudbina ga je odvela na drugu stranu. Život mu je doneo anđela čuvara, socijalnu radnicu Šeron Haverton, tadašnju šeficu Odeljenja za rehabilitacione usluge za pomoć slepim osobama u Čikagu, koja ne vidi od rođenja. Takvi ljudi imaju mnogo bolju intuiciju, jer se na nju prilično oslanjaju. Šeron je odmah shvatila Rankove potencijale i volju da uradi nešto od novog života koji mu je ponuđen. Od dečačkih dana je učio engleski jezik i komunikacija mu nije predstavljala prepreku. Kroz razgovore i mnoge tekstove koje je pročitao, zaključili su da bi Ranku posao na računarima najviše odgovarao. Ona se izborila za sredstva neophodna za veoma skupo studiranje na Univerzitetu DeVry. „Nemam dovoljno reči da opišem kako je Ranko po snegu i ledu, po sparnom vremenu, vozovima i autobusima, u džungli i na asfaltu, s ono malo preostalog vida završio fakultet. Za tri godine. Ispravljao je profesore, a osamnaestogodišnjaci Misisipija, Ajove, Oklahome, Kentakija, prepisivali su zadatke od sredovečnog gospodina, studenta iz neke Balkanske zemlje. Ranko je završio fakultet s prosekom C, najvišim prosekom u ovoj zemlji, bez ijedne ocene manje od A.“, Nada je nizala pohvale za svog muža. Imala je siguran posao činovnika u manjoj bolnici, što je pored redovnih primanja kojima su podmirivani troškovi hrane i komunalija obezbeđivalo i lakšu mogućnost lečenja, u preskupom gradu.
Rankov prijatelj se raspitao u jednoj firmi i njima je trebao programer. Gejtvej firma se bavila pravljenjem kompjuterskih programa za ustanove koje leče narkomane, alkoholičare i druge zavisnike. Ranku su pružili šansu. Koristio je znanje iz medicine. Niko ne može bolje da napravi program za bolesnike nego „doktor programer“. Savestan je radnik, poštovan od šefova i kolega. Šali se na svoj račun. Eh, volja je jača od svega. Nema tog cilja koji ne može da se dostigne. Ranko i Nada žive u lepoj kući, u predgrađu Čikaga. Zajedno odlaze na posao u novom automobilu. Raduju se svakom izazovu.
