FANTOM
Volim te kao što sadista voli
bespomoćnost buduće žrtve
koju posmatra iza zatamljene
šajbe ugašenog automobila.
Volim te sve do tačke mučenja
i vlastite metaformoze u mazohistu.
Kada mi iznutricu iskasapi zvuk
tvojih odlazećih potpetica,
maštat ću o čvrstoj erekciji
pogubljenika na užetu.
Košmar će zakucati na vrata
moje podsvijesti i zarobiti
me u toaletnom ogledalu.
Pretvoren u odraz, iz polumraka
ću posmatrati bespomoćnost
fantoma nad prljavim umivaonikom.
RUBAIJA
Rukama sam griješio najviše,
a nikada ih nisam zatekao
u refleksnom grču pokajanja.
Jer za sebe sam griješio - o,
srditi bogovi! Sve sam boginje
protiv vas okrenuo. Bezgriješćem
bih sopstveno biće anđeoski
negirao. I ništa ljudsko u
meni ne bi počivalo.
AHASFER
Ja vojnik nisam.
Još me nijedan rat
nije zadesio i nadam
se da neće. Jer ne
želim biti krvožedan
zbog tuđih ideala.
Da li to ubija moju
muškost? Ako ubija,
onda ja muškarac nisam.
Pjesnik jesam. Žeđam
riječ važniju od prolivene
krvi. Pri svakom stihu
svečano pucam u glavu
samom sebi, ali ne umirem,
a Bog nisam. Ljubim više
nego On i ne kažnjavam
dovoljno. Ljudski pljujem
i vapim svevišnju slobodu
- a čovjek nisam.
