ФАНТОМ
Волим те као што садиста воли
беспомоћност будуће жртве
коју посматра иза затамљене
шајбе угашеног аутомобила.
Волим те све до тачке мучења
и властите метаформозе у мазохисту.
Када ми изнутрицу искасапи звук
твојих одлазећих потпетица,
маштат ћу о чврстој ерекцији
погубљеника на ужету.
Кошмар ће закуцати на врата
моје подсвијести и заробити
ме у тоалетном огледалу.
Претворен у одраз, из полумрака
ћу посматрати беспомоћност
фантома над прљавим умиваоником.
РУБАИЈА
Рукама сам гријешио највише,
а никада их нисам затекао
у рефлексном грчу покајања.
Јер за себе сам гријешио - о,
срдити богови! Све сам богиње
против вас окренуо. Безгријешћем
бих сопствено биће анђеоски
негирао. И ништа људско у
мени не би почивало.
АХАСФЕР
Ја војник нисам.
Још ме ниједан рат
није задесио и надам
се да неће. Јер не
желим бити крвожедан
због туђих идеала.
Да ли то убија моју
мушкост? Ако убија,
онда ја мушкарац нисам.
Пјесник јесам. Жеђам
ријеч важнију од проливене
крви. При сваком стиху
свечано пуцам у главу
самом себи, али не умирем,
а Бог нисам. Љубим више
него Он и не кажњавам
довољно. Људски пљујем
и вапим свевишњу слободу
- а човјек нисам.
