|
|
|
 | Gordana Jež Lazić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
KADA SE TAJNA OTKRIJE (Jasmina Ćirković, Impresije, Liberland art, Beograd, 2021)
Gordana Jež Lazić
Od 2013. godine, kada se pojavila na srpskoj književnoj sceni i svojim prvim delom (poetska zbirka Islandske hladnoće) postala laureatkinja nagrade Akademije „Ivo Andrić“, Jasmina Ćirković objavila je dvanaest knjiga proze i poezije. I, kao što je njena prva knjiga nagovestila, Jasmina se, u zlo doba, u kojem „poeziju pišu svi“ (olako shvativši Miljkovića), izdvojila ne samo savremenim autorskim pečatom, nego i iskorakom u decenije pred nama. Nekoliko osnovnih odlika njenog stvaralaštva upućuje na to.
Pre svega, Jasmina Ćirković, bez obzira na književnu vrstu u kojoj se nađe, i bez obzira na njenu formu, od soneta do aforizma, i od romana do impresije, kao lajtmotiv i okosnicu zadržava jednu čvrstu filozofsko-poetsku liniju. Ta veza filozofije i poezije od antike ima svoju evoluciju recipročno usponima i pošastima civilizacijske lestvice, a danas doživljava ekspanziju. I to je neminovnost. Nakon nemilosrdno materijalističkog veka za nama, prve decenije novog milenijuma iznedrile su – ne samo kod nas – upravo duboko filozofski i duhovno utemeljene tvorce pisane reči. Vek u koji smo zakoračili i te kako uzrasta u vek duhovnosti, a pesnici su kao lučonoše to, naravno, prvi osetili.
Autorka Impresija, Jasmina Ćirković, takođe je pre svega pesnik i u svim njenim proznim formama uočljiva je lirska potka. U impresijama naročito, neke od njih čak su i pisane u stihu. Otkud impresije? S jedne strane, brzina i način savremenog života, koji u večitom raskoraku s vremenom insistira na brzom protoku informacija i instant saznanju, nametnula je kratku formu i piscima i čitaocima. S druge strane, Jasmina je prepoznatljiva po kratkim dubokoumnim proznim zapisima i njena prva knjiga impresija (i prva tog naziva kod nas) ne pojavljuje se slučajno neposredno nakon knjige misli, aforizama i sentenci. Jasminine impresije, međutim, izdvojene su u zasebnu knjigu zato što same po sebi predstavljaju svojevrsne minijaturne eseje. Svaka od njenih impresija nastala je kao neposredni doživljaj uglavnom pesama njenih savremenika. I kako to sa impresijama biva, i autorkin prvi kontakt sa delom i neposredni doživljaj istog postajao je samo inicijalna kapisla za njeno psihološko poniranje u poruku koju ne ostavlja racio, nego utisak. Iz tog i takvog doživljaja nastaje inspiracija za njene impresije. Koliko jedno delo može da bude plodotvorno po čitaoca, vrlo zanimljivo objašnjava jedna Jasminina impresija:
Možda jačina izbije, tek kada se tajna otkrije...
Otud se impresije Jasmine Ćirković ne rasplinjuju u analitičnost, nego postaju vrlo snažne, katkad oštre, fragmentarne poruke društvu u kojem živi. Jedna od njih upućena je upravo recenzentima:
Recenzent nije pesnik željan hvale, već istinskog svog ispeva.Ako para za njeg peva, nek` vam očaj sunce menja!Ako li se samo slovo lepotom pohvali, a temelja nema u peru što plavi,nek` je zadnje onom ko pesnika hvali!
Pa se sada lati pera kritičara... Jasminine impresije, pored poetske melodičnosti, imaju još jednu bitnu lirsku odliku – metaforičnost, i samo u tom okviru dobijaju i svoj semantički sloj. To nas negde vraća na reči francuskog sociologa, filozofa i teoretičara kulture s kraja 20. i početka 21. veka, Žana Bodrijara: „Metafora je igra sa istinom, kao što je zavođenje igra sa željom“.
Jasmina Ćirković i te kako je svesna da je poezija ishodište celokupnog njenog stvaralaštva i da je moć pesnika, koji u svom čuđenju svetu ima sposobnost da se virtuozno igra rečima, oplemenjena pokretačka snaga čovečanstva. Čak i kada kaže Iskrenost nosi ruho pohabano, ali zlatom okovano, ona se opredeljuje za istinu, jer:
Istina je jednostavnost koju ponavljamo kao papagaji, a laž je kao kup koji menjamo i uvek nadograđujemo, stotinu maski, a nijedno lice!
Čuđenje pesnika vodi ka istraživanju sveta oko sebe, Jasminine impresije upućuju svojevrstan poziv čitaocima, poziv na povratak poeziji, jer tajne sveta oko nas nisu u nekom imaginarnom vremenu, još nedokučenom prostoru, one su tu, oko nas, u knjigama, i čekaju da ih otkrijemo. Iako njene Impresije imaju svoje dodirne tačke sa stvaralaštvom impresionizma, Jasmina je, u nekom logičnom sledu, daleko bliskija simbolizmu. Ali, ono što je apsolutno svrstava u red pisaca koji će već u prvim decenijama dati kolorit književnoj klimi ovog veka jeste duboka filozofsko-duhovna utemeljenost pisane reči. Ta struja pojavljuje se paralelno sa trenutkom kada se činilo da je umetnik prošao onaj sizifovski put i stao pred prazan zid apsurda. „Muci u inat“, što bi rekao Meša Selimović. I podseća nas na reči Vilijama Vordsvorta: „Poezija je najviše filozofska od svih pisanja“. Konačno, možda su Impresije Jasmine Ćirković upravo delić ovovremenog moneovskog rađanja sunca:
Nijedan put nije prav, ako je prav onda je grbav, ako nije grbav onda je pun rupa, ako nije popucao onda je prašnjav...Postojanje je izvesno u svopštem apokaliptičnom nestajanju.Počinjem da verujem u fraze, iluzije, ciljeve, obezglavljene nade.Ne lomi onoga ko je mnogo puta bio slomljen! Biće još jači!
|
