PRVE ĐAČKE LjUBAVI
Otkad je sveta,
u školi su se
ljubavi događale,
otkad je veka,
u srcu su se
simpatije rađale.
Otkad je sunca,
ljubavne su se
poruke listale,
otkad je neba,
u očima su
zvezdice blistale.
Otkad je tuge,
zbog nekog su se
suze brisale,
otkad je mašte,
poruke su se
ljubavne pisale.
Hajde da poletimo,
simpatija se setimo,
zagrljeni, srećni svi.
Nekʹ svako radost oseti,
da nas pesma podseti
na prve đačke ljubavi.
NjENO IME
Misli o njoj me celu noć muče,
zaljubio sam se, šta da se radi,
poželeo sam da njeno ime
osvane jutros na svakoj zgradi.
Najlepšu kosu ima na svetu,
njoj bih poklonio sve svoje rime,
zato Gospodska ulica lepa
od sutra nekʹnosinjenoime.
Smeškam se sam u mračnoj sobi
dok budan sanjam najluđe snove,
nekʹzvezdesjajekʹonjeneoči,
a gradski trg se po njoj nazove.
Odlučio sam kada porastem,
njome ću sigurno da se ženim,
gradski bih most sred Banjaluke
nazvao samo imenom njenim.
Obojio bih sve trotoare
u zlaćanu boju njene kose,
bilo bi lepo da svi parkovi
u gradu njeno ime nose.
Njene su ruke hrastove grane,
njeno je ime molitve poj,
mislim da fer bi zaista bilo
da ovaj grad se zove po njoj.
NOĆAS
Noćas ću dotaći nebo,
željama zvezda, ko slike,
za oči male, nevine,
iz nekog sela Afrike.
Pokriću ih mesečinom,
spustiti usne na lice,
useliti dah ljubavi
ispod jedne trepavice.
A, onda, kad smešak vidim,
želje će nebom da jezde,
a ja ću presrećan, tako
u osmeh slagati zvezde.
Biće to prelepe oči
što dahom ljubavi bojim,
devojčice jedne, divne,
što zna da negde postojim.
