ПРВЕ ЂАЧКЕ ЉУБАВИ
Откад је света,
у школи су се
љубави догађале,
откад је века,
у срцу су се
симпатије рађале.
Откад је сунца,
љубавне су се
поруке листале,
откад је неба,
у очима су
звездице блистале.
Откад је туге,
због неког су се
сузе брисале,
откад је маште,
поруке су се
љубавне писале.
Хајде да полетимо,
симпатија се сетимо,
загрљени, срећни сви.
Некʹ свако радост осети,
да нас песма подсети
на прве ђачке љубави.
ЊЕНО ИМЕ
Мисли о њој ме целу ноћ муче,
заљубио сам се, шта да се ради,
пожелео сам да њено име
осване јутрос на свакој згради.
Најлепшу косу има на свету,
њој бих поклонио све своје риме,
зато Господска улица лепа
од сутра некʹносињеноиме.
Смешкам се сам у мрачној соби
док будан сањам најлуђе снове,
некʹзвездесјајекʹоњенеочи,
а градски трг се по њој назове.
Одлучио сам када порастем,
њоме ћу сигурно да се женим,
градски бих мост сред Бањалуке
назвао само именом њеним.
Обојио бих све тротоаре
у злаћану боју њене косе,
било би лепо да сви паркови
у граду њено име носе.
Њене су руке храстове гране,
њено је име молитве пој,
мислим да фер би заиста било
да овај град се зове по њој.
НОЋАС
Ноћас ћу дотаћи небо,
жељама звезда, ко слике,
за очи мале, невине,
из неког села Африке.
Покрићу их месечином,
спустити усне на лице,
уселити дах љубави
испод једне трепавице.
А, онда, кад смешак видим,
жеље ће небом да језде,
а ја ћу пресрећан, тако
у осмех слагати звезде.
Биће то прелепе очи
што дахом љубави бојим,
девојчице једне, дивне,
што зна да негде постојим.
