I BILA SAM ŠUMA
Bio je mrak
i bila sam šuma
u koju niko nije ulazio
koračala sam po sebi samoj
i neko je pokušavao
da me zaustavi i dozove
misleći da sam srna
od koje će večeru da zgotove,
bio je mrak
i bila sam šuma
u kojoj su kukavice bile sav glas
nisam ga ispuštala u prah
spremna za rebro
kada sam krenula da trčim
napred, napred, napred
nazad je zid
bio je mrak
i bila sam šuma
iz koje beru pečurke nejestive
i bila sam drvo koje otmeš
da se zagreješ
i god od srušenih stabala
na kojem noge ostavljaš
da svedočiš našu blizinu
i nerazdvajanje od sekire
i moje su srce nosili zečevi
što obeležavaju spaljene svetinje
kad bih mogla da budem list
da se smognem jednom:
u potok, u zemlju, u pećinu
da peskom ne tražim nedostajuću šaku
i tri prsta bilo čija
od svega u spasenje,
ako jednom postanem krilo ptice.
ArtBrut
RASCVETAVANjE GELERA
Dok je trajao rat
sva su se deca igrala
jedino sam se ja
zaključavala u kuću
i skrivala pod sto
i na glavu sam stavljala ćebe
ako nekog rane da ne vidim
žmurke - jedan, dva, tri,
krvi su tekle pod zemljama
i bilo je hladno
kad pogledam u neba
tada sam prvi put saznala
šta znači biti sam i verovati,
govorila sam ikoni
za koju dugo nisam znala čija je
čuj me
(na nogama krv i trnje)
i ruke mi nisu bile dovoljne
da uši zaštitim od pucnjave,
tada smo bežali pod dudove
od celog detinjstva
pamtim zvuk aviona,
moje savijanje
kao da ću nad bunarom
istoriju da operem
bomba pred kuću pada,
i eksplodira tek nakon uviđaja
tri, dva, jedan
na vestima saopštavaju
da u napravi koja je zalutala
nije bilo otrovnih čestica,
a kuća cela u nekom delu tela
čuva čestice u čvorovima
i komšiluk ih guta,
pluća, koža, dojke i udovi
i sad u svakome od nas
rascvetavaju se geleri.
ArtBrut
