И БИЛА САМ ШУМА
Био је мрак
и била сам шума
у коју нико није улазио
корачала сам по себи самој
и неко је покушавао
да ме заустави и дозове
мислећи да сам срна
од које ће вечеру да зготове,
био је мрак
и била сам шума
у којој су кукавице биле сав глас
нисам га испуштала у прах
спремна за ребро
када сам кренула да трчим
напред, напред, напред
назад је зид
био је мрак
и била сам шума
из које беру печурке нејестиве
и била сам дрво које отмеш
да се загрејеш
и год од срушених стабала
на којем ноге остављаш
да сведочиш нашу близину
и нераздвајање од секире
и моје су срце носили зечеви
што обележавају спаљене светиње
кад бих могла да будем лист
да се смогнем једном:
у поток, у земљу, у пећину
да песком не тражим недостајућу шаку
и три прста било чија
од свега у спасење,
ако једном постанем крило птице.
ArtBrut
РАСЦВЕТАВАЊЕ ГЕЛЕРА
Док је трајао рат
сва су се деца играла
једино сам се ја
закључавала у кућу
и скривала под сто
и на главу сам стављала ћебе
ако неког ране да не видим
жмурке - један, два, три,
крви су текле под земљама
и било је хладно
кад погледам у неба
тада сам први пут сазнала
шта значи бити сам и веровати,
говорила сам икони
за коју дуго нисам знала чија је
чуј ме
(на ногама крв и трње)
и руке ми нису биле довољне
да уши заштитим од пуцњаве,
тада смо бежали под дудове
од целог детињства
памтим звук авиона,
моје савијање
као да ћу над бунаром
историју да оперем
бомба пред кућу пада,
и експлодира тек након увиђаја
три, два, један
на вестима саопштавају
да у направи која је залутала
није било отровних честица,
а кућа цела у неком делу тела
чува честице у чворовима
и комшилук их гута,
плућа, кожа, дојке и удови
и сад у свакоме од нас
расцветавају се гелери.
ArtBrut
