detalj slike: KRK Art dizajn

AJNŠTAJN U PRINSTONU

Dr Simo Jelača

U martu 2008. godine sneg u Otavi bio je još ne otopljen. Te zime ukupno ga je ovde napadalo preko 4 metra. A kada je došao mesec Maj, vreme se popravilo i stiglo ono pravo proleće.

Pred kraj maja, kad’ je sunce već prilično ugrejalo i sve unaokolo ozelenilo, putovali smo kod rođaka Zorana i Vesne u Nju Džersi. Staša je vozila, a baka Bosa sedela na zadnjem sedištu i zabavljala Aleksandra. Prolazili smo kroz različite predele, od Toronta kroz državu Njujork, i dalje sve do Nju Džersija, u gradić Medison, gde smo stigli u predvečernjim satima.

Po dolasku, mi stariji, baka i deda, prošetali smo okolnim ulicama, da protegnemo noge, dok je Aleksandar ostao u kući, da se igra sa psom ‘’Đorđom’’. Za dečaka, njegovog uzrasta, bio je još gotovo beba, kućni ljubimci bili su najdraža zabava.

Nakon što smo kod Zorana i Vesne proveli jedan dan, i posetili Njujork, gde je on tih godina radio, svi smo otputovali u jednodnevnu posetu u grad Prinston.

Prinston, omanji grad za američke prilike, je veoma lep i prijatan za šetnje. Bio je pun zelenila, sa čistim ulicama. Mnogobrojne voćke bile su pune cvetova, a bezbroj pčela zujale su kud god smo prolazili. Prijatno nam je bilo u parku oko univerziteta. Park je dosta velik i u njemu dosta šetača, a najviše je bilo mladih, studenata. Univerzitetske zgrade starinske arhitekture i monumentalne građe, na jednoj tabla sa posvetom Albertu Ajnštajnu. Ajnštaj je imigrirao u Ameriku 1933. godine, i od tada radio tu na univerzitetu Prinstonu.

Interesovalo me je gde je on stanovao, pa sam krenuo u šetnju okolnim ulicama da tražim njegovu adresu. I pronašao sam je, bila je na adresi: 112 Mercer Strit. Albert Ajnštajn je došao u Ameriku zajedno sa svojom drugom suprugom, Elzom (1876-1936), sa kojom se oženio posle razvoda od Mileve Marić, a Elza mu je bila sestra od tetke i od strica. Naime, njihovi roditelji bili su im dve majke, rođene sestre, a očevi braća od strica. Kod Jevreja brakovi tako bliskih rođaka su uobičajeni. Albert i Elza su kuću u Prinstonu kupili 1935. godine, a Elza je u njoj živela svega oko godinu dana, umrla je 1936. godine. I Elza je po struci bila fizičar, mada o njoj nema evidencije da se bavila bilo kakvim naučnim istraživanjem. Neki navodi tvrde da je bila dosta gruba osoba. Pre udaje za Alberta imala je prvi brak u kome je stekla troje dece. Za Alberta tokom života i rada na Prinston univerzitetu, nema podataka da je bilo šta značajno publikovao, samo da je predsedniku Sjedinjenih Država F.D. Rusveltu predložio izradu atomske bombe, da bi preduhitrili Nemačku u tom ostvarenju.

Prinston nam je ostao u sećanjima, kao veoma lep i pristojan grad, za život, sa puno cveća i dosta malih restorana. Tokom šetnji prijao nam je cvrkut ptica sa okolnog drveća, kao da su nam i one poželele posetu i srećan povratak. Još iste večeri vratili smo se u Medison, a dva dana kasnije, produžili smo za Pitsburg, gde je Staša imala poslovnu konferenciju, dok su baka i deda vozali Aleksandra po lokalnim parkovima. Popeli smo se žičarom od železničke stanice na uzvišeni deo grada, gde smo našli grčku poslastičarnicu sa dobrim sladoledom. Odatle je bio lep pregled čitavog Pitsburga, pa smo se šetnjom tim ulicama zadržali, u predvečerje, sve do zalaska sunca, oivičenog prelepim narandžastim bojama.

Prilikom putovanja kroz Pensilvaniju i kada smo se vraćali za Toronto, na auto-puevima, kroz šumovite predele, smo videli nekoliko ubijenih srna. Putevi nisu ograđeni, a dosta vozača voze velikm brzinama, pa srne koje prelaze puteve stradaju.

Kuća Alberta Ajnštajna u Prinstonu

PODELITE OVAJ TEKST NA: