детаљ слике: КРК Арт дизајн

АЈНШТАЈН У ПРИНСТОНУ

Др Симо Јелача

У марту 2008. године снег у Отави био је још не отопљен. Те зиме укупно га је овде нападало преко 4 метра. А када је дошао месец Мај, време се поправило и стигло оно право пролеће.

Пред крај маја, кад’ је сунце већ прилично угрејало и све унаоколо озеленило, путовали смо код рођака Зорана и Весне у Њу Џерси. Сташа је возила, а бака Боса седела на задњем седишту и забављала Александра. Пролазили смо кроз различите пределе, од Торонта кроз државу Њујорк, и даље све до Њу Џерсија, у градић Медисон, где смо стигли у предвечерњим сатима.

По доласку, ми старији, бака и деда, прошетали смо околним улицама, да протегнемо ноге, док је Александар остао у кући, да се игра са псом ‘’Ђорђом’’. За дечака, његовог узраста, био је још готово беба, кућни љубимци били су најдража забава.

Након што смо код Зорана и Весне провели један дан, и посетили Њујорк, где је он тих година радио, сви смо отпутовали у једнодневну посету у град Принстон.

Принстон, омањи град за америчке прилике, је веома леп и пријатан за шетње. Био је пун зеленила, са чистим улицама. Многобројне воћке биле су пуне цветова, а безброј пчела зујале су куд год смо пролазили. Пријатно нам је било у парку око универзитета. Парк је доста велик и у њему доста шетача, а највише је било младих, студената. Универзитетске зграде старинске архитектуре и монументалне грађе, на једној табла са посветом Алберту Ајнштајну. Ајнштај је имигрирао у Америку 1933. године, и од тада радио ту на универзитету Принстону.

Интересовало ме је где је он становао, па сам кренуо у шетњу околним улицама да тражим његову адресу. И пронашао сам је, била је на адреси: 112 Мерцер Стрит. Алберт Ајнштајн је дошао у Америку заједно са својом другом супругом, Елзом (1876-1936), са којом се оженио после развода од Милеве Марић, а Елза му је била сестра од тетке и од стрица. Наиме, њихови родитељи били су им две мајке, рођене сестре, а очеви браћа од стрица. Код Јевреја бракови тако блиских рођака су уобичајени. Алберт и Елза су кућу у Принстону купили 1935. године, а Елза је у њој живела свега око годину дана, умрла је 1936. године. И Елза је по струци била физичар, мада о њој нема евиденције да се бавила било каквим научним истраживањем. Неки наводи тврде да је била доста груба особа. Пре удаје за Алберта имала је први брак у коме је стекла троје деце. За Алберта током живота и рада на Принстон универзитету, нема података да је било шта значајно публиковао, само да је председнику Сједињених Држава Ф.Д. Русвелту предложио израду атомске бомбе, да би предухитрили Немачку у том остварењу.

Принстон нам је остао у сећањима, као веома леп и пристојан град, за живот, са пуно цвећа и доста малих ресторана. Током шетњи пријао нам је цвркут птица са околног дрвећа, као да су нам и оне пожелеле посету и срећан повратак. Још исте вечери вратили смо се у Медисон, а два дана касније, продужили смо за Питсбург, где је Сташа имала пословну конференцију, док су бака и деда возали Александра по локалним парковима. Попели смо се жичаром од железничке станице на узвишени део града, где смо нашли грчку посластичарницу са добрим сладоледом. Одатле је био леп преглед читавог Питсбурга, па смо се шетњом тим улицама задржали, у предвечерје, све до заласка сунца, оивиченог прелепим наранџастим бојама.

Приликом путовања кроз Пенсилванију и када смо се враћали за Торонто, на ауто-пуевима, кроз шумовите пределе, смо видели неколико убијених срна. Путеви нису ограђени, а доста возача возе великм брзинама, па срне које прелазе путеве страдају.

Кућа Алберта Ајнштајна у Принстону

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: