detalj slike: KRK Art dizajn

POBUNjENI ČITALAC

 

    (Zoran Škiljević, U svom svetu, Liberland art, Beograd, 2021)

 

Treća knjiga priča Zorana Škiljevića U svom svetu kao „pobunjeni čovek“ nastavlja niz priče i pričanja nakon četiri romana, unapred svom budućem mislećem pokloniku stavljajući do znanja da je u trenutku stvaranja i te kako bio svestan čuvene Andrićeve račenice: „Piši romane, Branko, njih ionako niko ne čita“.

Daleko od očajanja, Škiljević U svom svetu kreira čitav niz do naivnosti iskrenih autsajdera svoga doba, nekim čudom listom poniklih na neobaveznoj lektiri Jeretičke priče. No, svet je poprilično odmakao u svom pročišćenju (i već se revnosno triput krsti po gradskom prevozu), pa Škiljevićevi junaci realno bivaju na klizavom terenu Pola Sezana, koji „se sastoji od kocke, kugle i valjka, odnosno geometrijskih oblika na koje se svi drugi mogu rastaviti da bi se naslikali“. U toj kubistički oivčenoj praznini ne preostaje im ništa drugo do iluzija samospoznaje u sopstvenom mikrosvetu.

Svaka od individualnih smospoznaja u ovoj zbirci nastaje u trenucima odsustva iz tog mikrosveta, u kratkom, nepoverljivom iskoraku na klizav teren makrosveta. U svom mikrosvetu svaki Škiljićev junak je Alef, u makrosvetu sopstveni Dvojnik. I ni u jednoj od svojih priča autor ne koketira sa majstorskim perima Borhesa i Dostojevskog, niti sa onim uramljenim iz 1927. Naprotiv, on iz Trenutka odluke pokušava da opiše i objasni izgubljene godine koje našu generaciju stihijski prate kao trauma.

Kako autor pripada srednjoj generaciji savremenih srpskih pisaca, njegovi junaci su zdravo punjenje ustajalog sendviča. S jedne strane pritisnuti očekivanjima roditelja, ostvarenih i harmonično pomirenih sa neminovnošću, s druge strane očekivanjima sopstvene dece, kojoj neostvareni ne mogu postati uzor ostvarenosti. U egzistencijalnom krugu neizvesnosti Škiljićevim junacima ne preostaje ništa drugo do da pristanu na probni rad, založe šifonjer, aplaudiraju rokenrol izboru jedinih u koje su polagali sve nade – svoje dece i da, po ko zna koji put, apostrofiraju Kamija „imam pravo da se ubijem, ali neću“. U tom apsurdu, na samoj ivici paradoksa, nastupa Trenutak odluke, jer ako sami ne opišemo sopstveni istorijski trenutak, istorija će progutati našu duhovnost, a telesno će ionako, pre ili kasnije, netragom nestati. Olovorenom laureatu NIN-ove nagrade Škiljevićev pisac u pokušaju evidentno nije u interesnoj sferi, sve dok ne stigne do prve recenzije.

Misleći intelektualci ovih priča, osvedočeni u višedecenijskom uveravanju da se od snova ne živi, jer snovi danas postaju lak plen alavih,  ni ne pokušavaju da menjaju svet. Negde između Baltazarovog donkihotovskog pokušaja da podignespomenik sreći i veleprodaje filozofema kao aforizama, u fokus sreće malog čoveka iznenađujuće  dospevaju krempite. Ljubav je, čak i kada se pretvori u okupaciju, na kraju jedino smisleno sklonište u svetu ogoljene banalnosti. Ima u onoj dečjoj radosti kotrljanja niz padinu dvoje odraslih, zaljubljenih ljudi tužnog prkosa nesrećnom otkotrljavanju Sizifovog kamena na početak priče.

U svetu apsurda čovek postaje stranac i sebi i drugima, ali nije li ta samospoznaja polazište revolta, povratka sebi i sopstvenoj kreativnosti. Naravno, ne propušta Škiljević da spomene ni onu manje srećnu stranu našeg doba – nedostatak samopouzdanja, hrabrosti, poverenja. Možda je Medena izneverila očekivanja čoveka koji je voli, ali mnogo je tragičnije utamničenje sopstvenog srca u Ruskoj salati. I nije slučajno salata u zamrzivaču. Da li je geometrijski definisano vreme, do savršenstva reprodukovano u biografiju svetski popularne manekenke, paralisalo emotivnost savremenog čoveka? Duboko ispod ljušture vremena, Škiljevićeve priče su bodlerovski krik ukletog pesnika. Negde između ironije i groteske učaureno je biće bez uznemirenosti, slutnje, zebnje, biće koje pristaje i na dva ugriza umesto ulaznice u orvelovski svet ZOO vrta.

Bilo kako bilo, tek neko će uvek biti „kriv što je neko postao pisac“ i što će se iz „prve priče roditi sve ostale“. A prijemčivi čitaoci će uvek naći načina da ih vrate u lektiru.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: