OGRANIČENjA SLOBODOUMLjA
Ruši se vreme u reči paragrafa u promilima
koji opijaju kao menice tuđe valute.
Magle se pismeni u kolevci demokratskog laveža.
Naleću talasi nahranjeni slobodoumnim lažima.
Huškaju čopor pasa na prozivku lučonoša ćirilice.
Uspavani budžaci vonjaju na buđ.
Zabranjeno je upirati prstom u
neprikosnovenu mudrost.
Kataraktu žiletom skidaju nadajaću se slepilu.
Ovenčana bez troprsta, viteštva, mača i ikona.
Tvorci kasti od sebe računaju vreme
i prizivaju dramaturgiju cenzurisane reči, a
polja blistaju zlatnim perima hartije.
NISI SLOBODNA
Nisi slobodna, nećeš ni biti,
ko si ti ako te pesnik ne vidi
kao kapljice u moru i vetar u šaci.
Kada posrne zemlja
koja se utapa u nebo,
tuneli su puni neopaženih senki
koje udaraju slobodu ostavljajući
rupe u prostoru, vremenskoj nezaceljenosti
i mrtvom slovu na pločniku htenja!
IZMEĐU MANTILA I NEBA
Tri reza u protekloj magli.
Tri prsta u uzdignutoj prosutoj zaostavštini
sanjivog vremena.
Trostruki salto za omekšala stopala.
Trista znatiželjnih pogleda u okviru belog zgoditka.
Na rubu izvijena žica samotne pobune.
Na surovom strahu grad beličastih prolaznika,
zjapi rana u izgledu zaceljenja omekšalih nadanja.
Sutra ne zovu iste, sutra se pričešćuju oni koji
preteknu u vremenu i prostoru mantila i neba.
