ОГРАНИЧЕЊА СЛОБОДОУМЉА
Руши се време у речи параграфа у промилима
који опијају као менице туђе валуте.
Магле се писмени у колевци демократског лавежа.
Налећу таласи нахрањени слободоумним лажима.
Хушкају чопор паса на прозивку лучоноша ћирилице.
Успавани буџаци воњају на буђ.
Забрањено је упирати прстом у
неприкосновену мудрост.
Катаракту жилетом скидају надајаћу се слепилу.
Овенчана без тропрста, витештва, мача и икона.
Творци касти од себе рачунају време
и призивају драматургију цензурисане речи, а
поља блистају златним перима хартије.
НИСИ СЛОБОДНА
Ниси слободна, нећеш ни бити,
ко си ти ако те песник не види
као капљице у мору и ветар у шаци.
Када посрне земља
која се утапа у небо,
тунели су пуни неопажених сенки
које ударају слободу остављајући
рупе у простору, временској незацељености
и мртвом слову на плочнику хтења!
ИЗМЕЂУ МАНТИЛА И НЕБА
Три реза у протеклој магли.
Три прста у уздигнутој просутој заоставштини
сањивог времена.
Троструки салто за омекшала стопала.
Триста знатижељних погледа у оквиру белог згодитка.
На рубу извијена жица самотне побуне.
На суровом страху град беличастих пролазника,
зјапи рана у изгледу зацељења омекшалих надања.
Сутра не зову исте, сутра се причешћују они који
претекну у времену и простору мантила и неба.
