detalj slike: KRK Art dizajn

PESMA DOŠLjAKA BEOGRADU

(ili OSVAJANjE BEOGRADA)

Pišem ti o našoj ljubavi I kad sam ti prvi put prišla...

Bio si tuđ I prisvojen.

Nisu nam dali da ti se na miru udvaramo,

jer si njihov od rođenja, govorahu…

Ali naša je ljubav počela

kao i svaka velika ljubav u životu-

tajno i stidljivo, pa strasno I fatalno…

Ti si bio nasmejan i začuđen što nam te ne daju

jer si prepoznao naše nesigurne korake,

naše neprospavane noći pod tuđim krovovima,

naše isplakane oči zagledane u obrise  porušenih domova,

pobacanih snova, sećanja…

Našu nespretnu ljubav koja je svlačila sa tebe vekovno ruho,

I mazila ti kožu koja je ogrubela

od podrazumevane ljubavi onih koji su se u tebi rađali.

Mi smo te voleli drugačije, uzbudljivije.

Po prvi put te otkrivali kao što zaljubljeni znaju,

puni treme, treptavi, nežni I čulima pozorni…

da ti svako damaranje I drhtaj osetimo I oslušnemo…

Nismo bili sigurni u tvoju ljubav,

niti je zdravo za gotovo primali.

Mi smo te polako I stidljivo osvajali,

kao latice cveta dušom otvarali…

Mi smo morali da te volimo teže I drugačije.

Da svoje načete živote presadimo I zalivamo suzama,

dok se naše drvo života opet ne primi,

kroz  lutanja tvojim zamršenim ulicama,

gledanja u lavirint kojim si nas zavodio,

čas prihvatao, čas gurao od sebe…

Baš kao u ljubavnoj igri…

Mi te nismo rođenjem dobili,

da te u svakoj prilici proglašavamo svojim.

Kao da ti možeš ikome pripadati?

Kao da si stvar kupljena rođenjem?

Trebalo te je ljubiti, razgrtati slojeve nepoznatog vremena

u kome su te pre nas voleli…

A ljubav za koju se ranjen I bez doma boriš, je sveta.

Trebalo je progutati stid za druge

kada su činili sve da osetimo da nam ne pripadaš,

da ti ne pripadamo…

Ali ljubav osvojena srcem

je jedino pripadanje koje se pod zvezdama računa…

PODELITE OVAJ TEKST NA: