detalj slike: KRK Art dizajn

TI

Moje čaše rubinu

i zanosni opijumu.

S prstena safiru,

srebrni nemiru.

Jagodo s usana

i brigo besana.

Jutarnja čežnjo,

prstiju željo.

Tame zvijezdo,

grljenja gnijezdo.

Gladi neutaživa,

medu mojih čaršava.

Svilo njedara,

ognju bedara.

Drzniče!

Besramniče!

Lažljivče!

Bestidniče!

Prokletniče!

Ljubavniče!

Krvniče!

Hladnoćo mojih stanova,

vrelino dlanova.

Iskro oka,

trzaju boka.

Vatro!

Vodo!

Zemljo!

Vazduše!

Olujo moje duše.

Nemiru.

Snu.

Preziru.

Tananosti struka,

Ritmu moga kuka.

Mirisu cimeta,

strasti moga kreveta.

DO KRVI

Do krvi

proplakaće ovo nebo,

što danima već kaplje.

Potopiće

goru i vodu,

crva i pticu,

odroniće zemlju,

ugasiće vatru,

da ne ostane

dah

ni prah.

Do krvi

zamutiće se mora,

što vijekovima se plave.

Potopiće

planinu i šumu,

orla i zmiju,

odroniće zemlju,

ugasiće vatru,

da ne ostane

dah

ni prah.

Do krvi

čačkaćemo rane,

što godinama bole.

Razderaćemo

kožu i dušu,

kosti i srce,

odroniće se zemlja,

ugasiće se vatra,

naš ostaće

prah

i dah.

Da se trujemo,

da se mučimo,

da umiremo,

da se bolimo,

da se diramo,

da živimo,

da se volimo.

VODA 

Da sam voda,

tebi bih se

u raširene ruke -

k'o u široko korito

i s vrha Urala -

survala.

Da sam voda,

i zemljom

i pod zemljom

i gorom

i dolom

tebi bih tekla.

Da sam voda -

tiha -

brijeg bih ronila;

nabujala -

brane bih nosila,

u tebe se ulila. 

Da sam voda,

u meni da se kupaš,

jutrima mnome

lice da miješ,

žedan

da me piješ.

 

PODELITE OVAJ TEKST NA: