U snu sam srela galeba,
Nosio sunce na krilima,
Te noći pala sa neba
Kiša, ko rosa vilina.
U kljunu reč mi doneo
Toplu, tek što je rođena.
Šapat se dušom proneo
Da je ljubavlju vođena.
Reč sam na ranu primila,
Ko melem na bol dopala.
Još mi se krhkom činila
Da bi na svetu opstala.
Ja pozvah pticu galeba,
Galebe, suzom vrati je...
Postaše gorde do neba
Vapaja mojih kapije.
Uz tresak se zatvorile,
Osta mi pesma sluđena,
Rime u glas mi zborile:
Nije ti bila suđena.
