detalj slike: KRK Art dizajn

SMISAO

Nekad je plima tuge neumoljiva,

samoća me baci na dno mora

kao usamljeno sidro

i stojim tako ukopana, usamljena

u beskraju ničega

dok vetrovi oluje šibaju moj brod

nemilosrdno.

Tada zaboravim kuda plovi život moj

i na jedan dugi tren sve je besmisleno.

Sav ovaj zemaljski trud, kao težak kamen,

čovek bi tada u vodu bacio da potone večno,

ali onda se kao svetionik u olujnoj noći

javi božija promisao ukazujući na smisao

puta kojim svi vekovima već hodimo.

Tada skupim mrvice preostale snage,

popalim svetla duše da probiju mrak tmine

ukorenjen u nas duboko,

pogledam oko sebe kao soko vidom izoštrenim

i vidim, tada jasno vidim

da svako biće na ovoj zemlji ima zadatak svoj.

Tada uprkos buri i jakoj oluji

dignem sidro i zaplovim morem hudim

jer znam,

dok god me On svojom svetom rukom vodi,

ne postoji hrid koja može moj brod potopiti

na putu ka večnoj luci.

RASTANAK

Jesi li nekada posmatrao

lakonogu gazelu

kako se ranjena od života

rastavlja?

Prvo je pucanj zaustavi.

Ukoči njen graciozni ples

po rajskim šumama

u jedan iznenadni grč

koji polako, polako,

polako popušta.

Onda se mahnita od bola

krene bacakati nogama

kao da se brani od omče

koja joj slobodu u kasu

zaustavlja.

Zatim tako luda, mahnita,

iznemogla od frenetičnog

skakanja, padne na zemlju

klecavim nogama

i dugo, dugo, dugo čeka smrt

koja se kao najtužnija basna

u njenim očima ogleda.

PROMISAO

Kao što iznad zemlje stoji nebo

tako i iznad ovog zemaljskog

besmisla stoji božija promisao

koja nam se postepeno otkriva.

Nesretan je onaj čovek koji svoje

misli i dela samo po zemaljskim

zakonima upravlja.

Danas ili sutra njega čeka očaj

jer nije odmakao puno dalje od

onog pračoveka što vatru tek otkriva.

Nebo samo jedan zakon pozna,

a on je božiji i zove se Ljubav.

Sretan li je onaj koji je ovom

božanskom svetlošću okupan.

SLOBODA

Kažu da je umrla,

kažu da je zaspala,

iza sedam mora,

iza sedam gora,

iza sedam dola,

u srcu neke ptice

što se jednom

u 100 godina viđa.

 

Ali u taj svetli dan

uskrsnuća,

kažu da krilom

oblak pomete,

i zaplamti sa

hiljadu boja.

Zapevaju tada sa

neba i sa zemlje

sve ptice pevačice

 

Pesmu o slobodi,

skrivenu u srcu

jedne drevne ptice.

SO ZEMLjE

Kada ti se život učini strašnijim od smrti –

Izdrži!

Izdrži za još jedno rađanje sunca.

Možda će to biti veličanstven izlazak

ogromne crvene lopte iza horizonta,

propraćen spektrom najčudesnijih boja.

Možda će ptice usplahirenih krila

poleteti ka nebu da pozdrave buđenje

Boga. Možda će se probuditi trave,

drveće i cveće pod dirigovanjem vetra

pa će zasvirati simfoniju proleća Njemu

u čast. Možda će reka zažuboriti jače

jer će iz dubine mraka ka svetlosti pohrliti

vodena bića. Možda ćeš ti biti sretniji

danas nego juče jer ćeš uvideti da sve na

ovom svetu svoju svrhu ima, kako ne čovek.

 

Kad ti se dan učini strašnijim od mrkle noći –

Ostani budan!

Javom koračaš jer imaš zadatak i pred sobom

i pred drugima. Ne sudi i ne dozvoli ljudima

da ti sude jer ko od nas je dovoljno bezgrešan

da baci kamen na brata svojega. Bog je sudija.

San je varka, ali i putokaz. Slušaj šta ti govori,

ali ne zamenjuj noć za dan. Nisi ni sova, ni

krtica već čovek sklon padovima. Skupi snagu,

digni se i koračaj. Kada padne noć, pomoli se

 

pre nego u san odlutaš. Noć je doba duhova

i tada se tvoja duša oslobađa od tela, leti

bestelesna po poljima podsvesnoga. U snu su

ključevi za sva čudovišta koja na javi držiš

zaključana. Sve dok ih ne pobediš ili padneš

od njih, tvoj zadatak je da zemljom koračaš.

 

Kada ti se ljudi učine strašnijim od zveri –

Ne odustaj!

Kao Diogen upali lampu pa kreni čoveka

da tražiš. Zaviri u svaku pećinu. Pogledaj

ispod svakog kamena. Potraži ga i među

živima i mrtvima. Mnogi koračaju sa

mrakom pred očima. Zlo se rađa zbog

nemoći čoveka da se suoči sa svojim

demonima. Ti budi ona luča što mrak

osvetljava i budi brižan, budi saosećajan.

Ne zaboravi da si krenuo u potragu za

ljudima. Budi čoveka i u sebi, i u drugima.

Ne zaboravi da si i ti umalo zaspao na

pragu Hristovog stradnja i postao žrtva

Sataninog iskušenja. Čovek si, padaš i dižeš

se na putu okajanja praotačkih grehova.

 

(Izdrži!

Ostani budan!

Ne odustaj!

U ime Boga!)

PODELITE OVAJ TEKST NA: