детаљ слике: КРК Арт дизајн

СМИСАО

Некад је плима туге неумољива,

самоћа ме баци на дно мора

као усамљено сидро

и стојим тако укопана, усамљена

у бескрају ничега

док ветрови олује шибају мој брод

немилосрдно.

Тада заборавим куда плови живот мој

и на један дуги трен све је бесмислено.

Сав овај земаљски труд, као тежак камен,

човек би тада у воду бацио да потоне вечно,

али онда се као светионик у олујној ноћи

јави божија промисао указујући на смисао

пута којим сви вековима већ ходимо.

Тада скупим мрвице преостале снаге,

попалим светла душе да пробију мрак тмине

укорењен у нас дубоко,

погледам око себе као соко видом изоштреним

и видим, тада јасно видим

да свако биће на овој земљи има задатак свој.

Тада упркос бури и јакој олуји

дигнем сидро и запловим морем худим

јер знам,

док год ме Он својом светом руком води,

не постоји хрид која може мој брод потопити

на путу ка вечној луци.

РАСТАНАК

Јеси ли некада посматрао

лаконогу газелу

како се рањена од живота

раставља?

Прво је пуцањ заустави.

Укочи њен грациозни плес

по рајским шумама

у један изненадни грч

који полако, полако,

полако попушта.

Онда се махнита од бола

крене бацакати ногама

као да се брани од омче

која јој слободу у касу

зауставља.

Затим тако луда, махнита,

изнемогла од френетичног

скакања, падне на земљу

клецавим ногама

и дуго, дуго, дуго чека смрт

која се као најтужнија басна

у њеним очима огледа.

ПРОМИСАО

Као што изнад земље стоји небо

тако и изнад овог земаљског

бесмисла стоји божија промисао

која нам се постепено открива.

Несретан је онај човек који своје

мисли и дела само по земаљским

законима управља.

Данас или сутра њега чека очај

јер није одмакао пуно даље од

оног прачовека што ватру тек открива.

Небо само један закон позна,

а он је божији и зове се Љубав.

Сретан ли је онај који је овом

божанском светлошћу окупан.

СЛОБОДА

Кажу да је умрла,

кажу да је заспала,

иза седам мора,

иза седам гора,

иза седам дола,

у срцу неке птице

што се једном

у 100 година виђа.

 

Али у тај светли дан

ускрснућа,

кажу да крилом

облак помете,

и запламти са

хиљаду боја.

Запевају тада са

неба и са земље

све птице певачице

 

Песму о слободи,

скривену у срцу

једне древне птице.

СО ЗЕМЉЕ

Када ти се живот учини страшнијим од смрти –

Издржи!

Издржи за још једно рађање сунца.

Можда ће то бити величанствен излазак

огромне црвене лопте иза хоризонта,

пропраћен спектром најчудеснијих боја.

Можда ће птице усплахирених крила

полетети ка небу да поздраве буђење

Бога. Можда ће се пробудити траве,

дрвеће и цвеће под дириговањем ветра

па ће засвирати симфонију пролећа Њему

у част. Можда ће река зажуборити јаче

јер ће из дубине мрака ка светлости похрлити

водена бића. Можда ћеш ти бити сретнији

данас него јуче јер ћеш увидети да све на

овом свету своју сврху има, како не човек.

 

Кад ти се дан учини страшнијим од мркле ноћи –

Остани будан!

Јавом корачаш јер имаш задатак и пред собом

и пред другима. Не суди и не дозволи људима

да ти суде јер ко од нас је довољно безгрешан

да баци камен на брата својега. Бог је судија.

Сан је варка, али и путоказ. Слушај шта ти говори,

али не замењуј ноћ за дан. Ниси ни сова, ни

кртица већ човек склон падовима. Скупи снагу,

дигни се и корачај. Када падне ноћ, помоли се

 

пре него у сан одлуташ. Ноћ је доба духова

и тада се твоја душа ослобађа од тела, лети

бестелесна по пољима подсвеснога. У сну су

кључеви за сва чудовишта која на јави држиш

закључана. Све док их не победиш или паднеш

од њих, твој задатак је да земљом корачаш.

 

Када ти се људи учине страшнијим од звери –

Не одустај!

Као Диоген упали лампу па крени човека

да тражиш. Завири у сваку пећину. Погледај

испод сваког камена. Потражи га и међу

живима и мртвима. Многи корачају са

мраком пред очима. Зло се рађа због

немоћи човека да се суочи са својим

демонима. Ти буди она луча што мрак

осветљава и буди брижан, буди саосећајан.

Не заборави да си кренуо у потрагу за

људима. Буди човека и у себи, и у другима.

Не заборави да си и ти умало заспао на

прагу Христовог страдња и постао жртва

Сатаниног искушења. Човек си, падаш и дижеш

се на путу окајања праотачких грехова.

 

(Издржи!

Остани будан!

Не одустај!

У име Бога!)

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: