PANDA
Majka joj je govorila da je mnogo skup. - Za te pare možemo da kupimo jaknu i čizme za zimu.
A bila je jesen te 1990, i na četvrtom spratu Instituta za majku i dete bilo je mnogo uplašenih majki sa mnogo slatke dece. U zemlji je započelo neko teško vreme, a u tim sobama, hodnicima i srcima širio se strah od nepoznatog, novog i činilo se težeg od nadolazećeg vremena, saputnika za ceo život.
Nema tih ratnika junaka, koji ne bi pali pred hrabrošću roditelja, njihovom spremnošću i snagom. Uzimale su špriceve i igle u ruke, te majke, i vežbale kako, pod kojim uglom, pravilno ubrizgavati insulin, bodući bolničke jastuke. Eh, kako je bolna i plemenita sudbina tih jastuka bila. Kada bi se osetile spremne jastuke su zamenjivala njihova deca.
Sreća, te su deca brzo preuzimala odgovornost. Bojao se ne bojao boce, druge ti nema nego s njom. U dečijoj glavi hrabrost hitro prevaziđe strah. Važan si jer sam možeš nešto tako strašno. A i kako dete da dozvoli da se te divne, nežne i savršeno mirne mamine ruke, posle besprekorno odrađene procedure, još dugo, dugo, dugo tresu.
U toj zbunjenosti mnoštvom informacija i navikavanju na bol bockanja, nju je iz male radnje u prizemlju Instituta, neprestano gledao on. Mekana, crno bela njuškica, svetlucavog pogleda, želela je da se nađe u zagrljaju te devojčice, dok je i ona bojažljivo pri svakom prolasku kraj izloga proveravala da li je još čeka.
Činilo se da će se na gledanju sve završiti, ali dečije su želje iskrene, jake i čiste, a kada su takve lako postaju stvarnost, samo što kasnije, kao odrasli ljudi, zaborave na to jednostavno pravilo, pa im se otežale, oslabljene i uprljane, želje sve teže ostvaruju.
Dođe deda u posetu devojčici i ona se rašaputa. Sramota je od majke bilo da na glas izgovori. Povede dedu za ruku do male radnje i prvi put zagrli svog pandu. Prohodao je bolničkim hodnikom, a danas je prešao tridesetu, pa eto ponešto i ispriča o toj desetogodišnjoj devojčici.
Dedino srce, meko ko ta plišana igračka, mudro je znalo da se čizme i jakna brzo prerastu, a uspomene nikada.